Zakonik se sastoji od ukupno 201 člana.
Donošenjem ovog zakonika car Dušan je želeo da uspostaviti vladavinu prava, jedinstveni pravni sistem koji važi na teritoriji celog carstva, ali i ograniči zahteve i prava vlastela koja je njime takođe stavljena u okvire zakona.
Dušanov zakonik najviše se bavi državnim pravom – regulisanjem odnosa među staležima i njihovom odnosu prema caru, organizacijom sudstva i sudskog postupka, autoritetom sudija, načelom zakonitosti, borbom protiv razbojnika i lopova, krivičnim pravom, a najmanje govori o građanskom pravu.
Šta tamo piše?
Od 1 do 38. člana nalaze se odredbe o pravima i obavezama Crkve, o njenom položaju, nadležnostima, obavezama prema caru, sudskoj vlasti… Od člana 39 do 63. Zakonik govori o pravima i obavezama drugog povlašćenog staleža – o vlasteli.
Ove odredbe Zakonika im garantuju neprikosnovenost baštine i razne druge povlastice. Govore o proniji, obavezama prema vladaru, poštovanju sudija i suda.
Od člana 64 do 83. Zakonik se bavi pravima i obavezama zavisnog stanovništva, piše Istorijski zabavnik. .
Аутор: непознат – From this page, this image.image., Јавно власништво, Веза
Pored odredbi koje zabranjuju preteranu eksploataciju zavisnog stanovništva od strane njihovog gospodara, Zakonik precizno reguliše i obaveze zavisnog stanovništva prema njihovom vlastelinu.
Posle 83. člana slede odredbe o gradskom staležu i trgovcima, o krivičnoj odgovornosti grada i gradske zemlje, o odgovornosti vojnika…
Original Dušanovog zakonika nije sačuvan, ali postoji preko 20 prepisa. Najstariji prepis (verovatno najbliži originalu) potiče iz Struge iz 14. veka. Posle njega sledi prepis iz Prizrena iz 15. veka koji je najpoznatiji.
Zakonik je upamćen kao vrhovni pravni akt kojim je srednjovekovna Srbija uspostavljena kao pravna država.
Аутор: Unknown author – http://www.srpskidespot.org.yu/, Јавно власништво, Веза
Surove kazne?
Kazne predviđene Dušanovim zakonikom uglavnom su bile globa tj. novčane, ali je bilo i telesnih kazni koje su podrazumevale teško sakaćenje, a i batinanje. Takođe, razlikovale su se u odnosu na to da li se primenjuju na vlastelinima ili običnom narodu. Evo nekih od članova iz ovog dokumenta koji to ilustruju.
Član 53. O nasilju
Ako koji vlastelin uzme vlastelinku silom, da mu se obe ruke otseku i nos sareže; akoli sebar uzme silom vlastellinku, da se obesi, akoli svoju drugu uzme silom, da mu se obe ruke otseku i nos sareže. Član 54. O bludu vlastelinke Ako vlastelinka učini blud sa svojim čovekom, da im se oboma ruke otseku i nos sareže.
94. O ubistvu
Ako ubije vlastelin sebra u gradu, ili u župi, ili u katunu, da plati tisuću perpera, akoli sebar vlastelina ubije, da mu se obe ruke odseku i da plati trista perpera.
95. O psovci
Ko opsuje episkopa, ili kaluđera, ili popa, da plati sto perpera. Ko se nađe da je ubio episkopa, ili kaluđera, ili popa, taj da se ubije i obesi.
96. O ubistvu
Ko se nađe da je ubio oca, ili mater, ili brata, ili čedo svoje, da se taj ubica sažeže na ognju.
