DRŽAVNI UDAR NA DOMAĆEM TERENU - BIGportal.ba
BIG preporuka

DRŽAVNI UDAR NA DOMAĆEM TERENU

Piše: Filip Rodić

KAKO JE UKRAJINAGEJT ZAMENIO RUSIJAGEJT


Da američka Centralna obaveštajna agencija organizuje državni udar i učestvuje u njemu u nekoj stranoj zemlji nije nikakvo čudo, niti novost. To je već postalo opšte mesto, pošto gotovo da nema prevrata na kugli zemaljskoj u koji nisu umešani prsti ove ozloglašene službe. Mnogo je, međutim, ređi slučaj da je CIA angažovana na ovakvom poslu na domaćem terenu, a čini se da je u pokušaju impičmenta Donalda Trampa upravo to slučaj

Neposredno posle pobede na predsedničkim izborima novembra 2016, još pre nego što je Donald Tramp januara 2017. formalno preuzeo funkciju predsednika SAD, počeli su napadi na njega iz dela establišmenta koji je vremenom dobio ime „duboka država“ sa ciljem da mu se boravak u Beloj kući učini što nepodnošljivijim, ako već ne može iz nje da se izbaci. U ovom smislu, najslikovitija je pretnja vođe demokrata u Senatu Čaka Šumera izneta nekoliko dana pred inauguraciju: „Ako se suprotstavite obaveštajnoj zajednici, ona ima mnoštvo načina da vam uzvrati.“ Najozbiljnija manifestacija ove pretnje, iako ih je u manjem obimu bilo tokom sve tri prethodne godine Trampovog boravka u Beloj kući, odvija se ovih dana pred našim očima.

KO KADRIRA U UKRAJINSKOM TUŽILAŠTVU? Krajem septembra, naime, anonimni „uzbunjivač“, za koga se ispostavilo da je zvaničnik CIA (videti antrfile), podneo je prijavu protiv Trampa tvrdeći da je, pokušavši da „stranu zemlju privoli da se umeša“ u predstojeće predsedničke izbore, zloupotrebio funkciju. Prema „uzbunjivaču“, Tramp je u telefonskom razgovoru s predsednikom Ukrajine Vladimirom Zelenskim od svog kolege zatražio da istraži ulogu koju je krajem 2015. i početkom 2016. godine tada potpredsednik SAD, a sada vodeći među predsedničkim kandidatima demokrata, Džozef Bajden imao u smenjivanju ukrajinskog tužioca Viktora Šokina. Šokin je u vreme smene istraživao poslovanje kompanije „Burizma holding“, u čijem je bordu direktora sedeo Džozefov sin Hanter Bajden, uz platu od 50.000 dolara mesečno.
Interesantno je da demokratama smeta činjenica da je Tramp od Zelenskog tražio da ispita Bajdenovu ulogu u smeni tužioca s obzirom na to da se bivši potpredsednik sam hvalisao i to javno, pred Savetom za spoljne poslove u januaru prošle godine, kako je, preteći uskraćivanjem pomoći vredne milijardu dolara, primorao Kijev da smeni Šokina. Postavlja se pitanje ko je ovde zaista korumpiran i ko je zloupotrebio svoju funkciju – Tramp, koji je, možda motivisan i krajnje sebičnim interesima, zatražio da se ispita sumnjiva igra nekada drugog najvišeg američkog zvaničnika, ili Bajden, koji je iz nesumnjivo sebičnih interesa kadrirao po drugoj državi. Dok Tramp svojim potezom ubija dve muve čineći istovremeno dobro nesumnjivo i sebi, ali i američkom, pa čak i ukrajinskom narodu, jasno je kome je jedino Bajdenova ucena Kijevu išla u korist. Da nije zahtevao Šokinovu smenu jer je nedovoljno temeljno istraživao nečasne radnje njegovog sina? Ako iver ne pada daleko od klade, budući da se Hanter Bajden nikako ne može smatrati moralnom gromadom, postavlja se pitanje i kakva je „klada“. Hanter je, naime, bio u ljubavnoj vezi sa ženom svog brata Boa kad se ovaj razboleo od raka, njegova bivša žena ga je optuživala za ekstravagantno trošenje novca na drogu i prostitutke, a nečasno je otpušten i iz mornaričke rezerve zbog upotrebe kokaina.
U svemu ovome problematično je i to što je „uzbunjivač“ lažno prijavio Trampa tvrdeći da je Zelenskog ucenjivao nastavkom pomoći njegovoj zemlji koja bi, ukoliko bi ovaj odbio Trampov zahtev, izostala. Za razliku od Bajdena koji je pretio, Tramp to nije učinio, što se nedvosmisleno vidi iz transkripta razgovora koji je Bela kuća objavila, a nejasno je i koliko je zaista tražio istragu protiv Bajdena. Sve i da jeste, Tramp je, za razliku od bivšeg potpredsednika, tražio nešto normalno, dok smena tužioca svakako ne spada u taj domen.

CIA, SNAJKA, CIA Bivši američki političar Ron Pol ukazuje da, iako u pokušaju impičmenta Donalda Trampa „ima stranačke politike“, sve ukazuje da se u pozadini „valjaju“ i neke mnogo ozbiljnije stvari. „Može izgledati da je Demokratska partija, gnevna zbog poraza Hilari Klinton 2016, pokretačka snaga iza sadašnjeg pokušaja da se Donald Tramp udalji s funkcije, ali gde god da se okrenemo, videćemo otiske CIA i njenih saveznika iz duboke države“, navodi on. Pol podseća da je još avgusta 2016. bivši direktor CIA Majk Morel napisao članak za „Njujork tajms“ u kojem je Donalda Trampa optuživao da je „agent Ruske Federacije“. Bivši direktor CIA Džon Brenan optužio je Trampa da je „izdajnik“ i da ga „Putin drži u džepu“, jer je pristao na sastanak sa svojim ruskim kolegom u Helsinkiju i jer mu je poverovao na reč da se Rusija nije mešala u američke izbore. Iako se do dana današnjeg, uprkos ogromnim naporima „duboke države“ nije pojavio nijedan dokaz da su optužbe za „rusijagejt“ bile osnovane (naprotiv, sve je više dokaza da su u kreiranju te afere, preko Ukrajine, učestvovale i obaveštajne i paraobaveštajne strukture iz SAD, Velike Britanije, Australije i nekih drugih zemalja, što je stvar koju je Tramp tokom telefonskog razgovora sa Zelenskim takođe tražio da se ispita), Brenan je otvoreno pozivao „poštene“ republikance da ustanu protiv Trampa, „izdajnika“. Brenan i njegove kolege iz „duboke države“ Džejms Komi i Džejms Kleper pokrenuli su operaciju kojom su, pomoću „dosijea Stil“, za koji se sada nedvosmisleno zna da je lažan, pokušavali da uruše Trampovu predsedničku kampanju.
Sada se ispostavlja ne samo to da je „uzbunjivač“ koji je pokrenuo najnoviju aferu zvaničnik Obaveštajne agencije nego je „čudno“ i to kako je dobio status „uzbunjivača“. Ako ste se zapitali zašto smo do sada „uzbunjivač“ stalno pisali pod navodnicima, sada će vam biti jasno. Naime, taj zvaničnik CIA, čiji je najnoviji zadatak da bude „uzbunjivač“, Trampa je prijavio za nešto što je iz druge ruke čuo da je predsednik rekao u telefonskom razgovoru. Kvaka je u tome što su, prema brojnim novinskim izveštajima, pravila CIA za uzbunjivače promenjena neposredno pre nego što je ovaj „uzbunjivač“ istupio, a promena se sastojala upravo iz toga da uzbunjivač više ne mora imati saznanja iz prve ruke, nego da se prihvataju i ona indirektna. Koincidencija?
Kada se sve ovo uzme u obzir i kada se setimo Šumerove pretnje s početka ovog teksta o snazi „obaveštajne zajednice“, teško je da se ne zapitamo da li je sadašnja procedura za impičment Trampa legitiman politički proces, ili se radi o prikrivenom državnom udaru u režiji iskusne CIA.

Postoji li „duboka država“?
Svest o postojanju „duboke države“ kod običnog građanstva Sjedinjenih Država, ali i šire, postoji već duže vreme. Međutim, establišment je u početku ovu pojavu negirao i pripisivao je „teorijama zavere“. Odnos jednog od najuticajnijih američkih, pa i svetskih medija, „Njujork tajmsa“, prema ovom fenomenu paradigmatičan je za čitav društveni „glavni tok“. Tokom proteklih nekoliko godina odnos ovog lista prema „dubokoj državi“ evoluirao je od potpunog negiranja, do pune podrške njenim antidemokratskim operacijama, te hvaljenja ljudi spremnih da tvrdoglavo vode svoju politiku uprkos demokratski izraženoj volji većine građana.
Nepunih mesec dana od inauguracije Donalda Trampa, 16. februara 2017. godine, pod naslovom „Kako se curenja umnožavaju, rađa se strah od duboke države u Americi“, ovaj list je kategorički odbacio mogućnost da u njihovoj zemlji može postojati „mračna mreža unutar državnog aparata kao što postoji u Egiptu, Turskoj, ili Pakistanu“. Dvadesetak dana kasnije, 6. marta 2017, „Njujork tajms“ je navode Trampove administracije o postojanju „duboke države“ koja podriva njihov rad odbacio kao „besprimeran argument“ za jednog predsednika. Slični su navodi i iz teksta „Šta se dešava kada se borite protiv duboke države koja ne postoji“ od 10. marta 2017. U tekstovima tokom 2018. i 2019. „Njujork tajms“ ne negira kategorički postojanje ovog fenomena, nego indirektno prihvata njegovo postojanje. „Ja sam deo otpora unutar Trampove administracije“ naslov je teksta od 5. septembra 2018. u kojem, prenoseći reči anonimnog zvaničnika o greškama Trampove administracije prema Rusiji, list navodi da oštro suprotstavljanje Moskvi nije „delo takozvane duboke države nego stabilne države“.
U oktobru ove godine došli smo dotle da „Njujork tajms“ em otvoreno priznaje postojanje ovog „entiteta“, em otvoreno podržava njegove zakulisne radnje. Tako je 20. oktobra objavljen tekst pod naslovom „Oni nisu pokret otpora, oni nisu zaverenici, oni su državni službenici“ u kojem se navodi da je „Tramp bio u pravu: duboka država je živa i dobro, ali to nije zlokobna antidemokratska družina nego skup patriotskih državnih službenika (…) koji iz utrobe ove korumpirane i iskvarene administracije pokušavaju nekako da zaštite interese ne pojedinog vođe nego američkog naroda“. Tri dana kasnije, 23. oktobra, objavljen je tekst „Trampov rat protiv duboke države se okrenuo protiv njega“ u kojem se navodi da je „duboka država izašla iz senke u vidu pravih državnih zvaničnika, bivših i sadašnjih“. Apologija „duboke države“ doživljava vrhunac 26. oktobra u tekstu „Duboka država postoji da bi se borila protiv ljudi poput Trampa“ u kojem piše da se ne radi o „oruđu političke korupcije nego o protivotrovu za upravo onu vrstu korupcije od koje boluje sadašnja administracija“.

Ko je antitrampovski uzbunjivač?
Za grad iz kojeg curi kao iz slavine, Vašington je obavio iznenađujuće dobar posao u skrivanju od američke javnosti imena anonimnog „uzbunjivača“ koji je doveo do pokretanja procedure za impičment predsednika Donalda Trampa, iako je njegov identitet javna tajna u vašingtonskom „krugu dvojke“ – navodi američki istraživački portal „Ril klir investigejšns“. Mi bismo ovome dodali i vest da je advokat ovog „uzbunjivača“ Mark Zaid zapretio tužbom svim medijima koji bi objavili njegovo ime. Ova pretnja je Zaidovo reagovanje upravo na tekst koji je „Ril klir investigejšns“ objavio otkrivajući ne samo ime nego i vrlo interesantne biografske podatke „uzbunjivača“.
„Više od dva meseca pošto je zvaničnik podneo prijavu, jedino što javnost o njemu zna jeste da se radi o analitičaru CIA koji je u jednom trenutku bio upućen na rad u Beloj kući, a sada je vraćen u CIA. Ime državnog zvaničnika koji odgovara ovom opisu – Erik Čaramela – pominjano je tajno u izjavama za impičment, navode zvaničnici s direktnim informacijama o proceduri, kao i na najmanje jednom otvorenom saslušanju jednog kongresnog komiteta koji nije uključen u istragu za impičment“, navodi ovaj portal i dodaje da su demokrate iz straha da će anonimni svedok biti razotkriven sprečile republikance da postavljaju pitanja o njemu. „Ril klir investigejšns“ otkriva ovo ime zbog interesa javnosti da se saznaju detalji o naporima za uklanjanje jednog predsednika s dužnosti, objašnjavaju oni, ističući da je status ovog „uzbunjivača“ sporan jer se radi o nekome ko prenosi informacije iz druge ruke i za koga se sumnja da je „politički pristrasan“ u korist rivalskog političkog bloka.
Federalna dokumenta otkrivaju da je Čaramela (33) registrovani pristalica Demokratske partije i da je u Beloj kući pod okriljem Trampove administracije ostao iz vremena dok je Ameriku predvodio Barak Obama. Navodi se da je ranije radio za Obaminog potpredsednika Džoa Bajdena i bivšeg direktora CIA Džona Brenana, jednog od najglasnijih Trampovih kritičara koji je imao važnu ulogu u pokretanju istrage o ruskom mešanju u američki izborni proces.
Pored ovoga Čaramela je napustio svoju funkciju u Savetu za nacionalnu bezbednost u Beloj kući sredinom 2017. godine usled zabrinutosti administracije u vezi sa curenjem negativnih informacija medijima. Tada je vraćen u sedište CIA u Lengliju, u Virdžiniji. „Bio je optužen da radi protiv Trampa i da širi informacije protiv njega“, rekao je za portal bivši zvaničnik Saveta. Čaramela je tražio i „uputstva“ od članova kabineta predsedavajućeg Kongresnog komiteta za obaveštajna pitanja Adama Šifa od kojih su mnogi njegove bivše kolege zadržane u Savetu za nacionalnu bezbednost iz vremena Baraka Obame, a koje je Šif nedavno regrutovao za svoj kabinet. Šif je sad vodeći tužilac u istrazi za impičment.
Čaramela je, takođe, sarađivao s Aleksandrom Čalupom, operativcem Demokratske partije koja je tragala za prljavim vešom iz Trampove kampanje 2016. godine i pozivao je na sastanke u Beloj kući. Čalupa, koja je ukrajinskog porekla, radila je za Hilari Klinton i predvodila napore da se republikanska kampanja poveže s ruskom vladom. Zvanična dokumenta pokazuju da je Aleksandra Čalupa dolazila u Belu kuću i novembra 2015. zajedno s delegacijom ukrajinskih zvaničnika kako bi kod Obame lobirala za pomoć ovoj zemlji. I Čaramela je povezan s Ukrajinom, pošto se upravo ovim pitanjem bavio radeći za Džoa Bajdena 2015. i 2016, a njegove bivše kolege su potvrdile da ga je ovo pitanje „posebno pasioniralo“ i da su njegovi stavovi bili suprotstavljeni spoljnoj politici novog predsednika.
Još jedna veoma čudna stvar ukazuje na neobičnu važnost koju je Čaramela kao nižerangirani zvaničnik CIA uživao u vreme dok je bio u Beloj kući. Federalna dokumenta pokazuju da je tadašnji potpredsednik Džo Bajden Čamarelu oktobra 2016. pozvao na zvanični ručak s italijanskim premijerom Mateom Rencijem. Obedu su pored njih dvojice s američke strane prisustvovali i direktor CIA Brenan, direktor FBI Džejms Komi i direktor nacionalne obaveštajne zajednice Džejms Kleper. Više američkih zvaničnika reklo je za „Ril klir investigejšns“ da činjenica da je pozivnica upućena nižerangiranom službeniku poput Čaramele svedoči o tome da je bio izvanredno dobro politički povezan s Obaminom administracijom.
Inače, Čaramelino sadašnje „uzbunjivanje“ nije mu prvo. Ustanovljeno je da je upravo on maja 2017. napisao elektronsko pismo u kojem se navodi da je Tramp dan nakon otpuštanja Džejmsa Komija, koji je u to vreme vodio istragu o ruskom mešanju u izborni proces, imao sastanak s ruskim diplomatama u Ovalnom kabinetu, dok se nedelju dana ranije telefonom čuo s Vladimirom Putinom. Sadržaj ovog mejla završio je u medijima koji su izvestili da se Tramp hvalio ruskim diplomatama kako je otpustio Komija. Čaramela je bio veoma zaslužan u stvaranju narativa o tome kako je „Putin otpustio Komija“, što se navodi i u dokumentu koji kruži Kongresom a u koji je istraživački portal imao uvid. Čaramela je tvrdio da je „predsednik Putin uticao na predsednika Trampa da otpusti Komija“, piše u dokumentu, a njegovo pismo i ime se pominju i u fusnoti izveštaja Roberta Milera o ruskom mešanju u izborni proces.
Bivši analitičar CIA i izvršni sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost Fred Flajc izuzetne napore „duboke države“ da sakrije identitet „uzbunjivača“ objašnjava činjenicom da postoji teška politička pristrasnost.

Piše: Filip Rodić za pecat.co.rs

Danas objavljeno

Srbi i Sarajevo danas, između harmonike i liturgije: Hladne vode sa Baščaršije

Zeljka

Medijska panika na engleskim pumpama, ekološka cena evropske struje i politička težina ruskog gasa: Energetska kriza pred vratima

Zeljka

Rušenje Njegoševe kapele i izgradnja Meštrovićevog mauzoleja: Najveća umetnička pobuna u SFRJ

Zeljka

Ostavite komentar