Drecun za RTS, komentarišući Lajčakovu izjavu da Beograd i Priština treba da odluče šta je normalizacija odnosa, naglašava da “to ne može tako” i dodaje da je termin normalizacija odnosa, kao i pravno – obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa, zahtjev EU.
- To je sastavni dio Poglavlja 35 i to je ostavljeno da bude nedorečeno jer dijalog koji se odvija pod pokroviteljstvom EU je u statusno neutralnoj formi. To znači da to nisu razgovori između dvije države i da krajnji rezultat tog sporazuma ne može da bude takozvano međusobno priznanje, što bi Priština htjela i skoro sve ove države koje su priznale Kosovo, da mi priznamo lažnu državu Kosovo – naglasio je Drecun.
Ističe da bi Srbija onog trenutka kada bi dijalog krenuo u tom pravcu, automatski izašla iz tog procesa.
Prema njegovim riječima, definisano je šta znači normalizacija odnosa, a to je da je potrebno regulisati pitanja koja su stavljena na dnevni red.
Kako kaže, ako neko pokušava da nam sada kaže da treba Beograd i Priština da se dogovore šta znači normalizacija, onda neće biti dogovora.
- Zato što Priština pokušava da o ovim pitanjima, koja se nalaze na dnevnom redu u Briselu, umjesto odgovora, izokrene čitavu situaciju – upozorava Drecun.
Ukazuje i da premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti govori o tome da prvo treba da se postigne međusobno priznanje, pa će onda da se dogovori, recimo oko Zajednice srpskih opština.
- To nije prihvatljivo, Lajčak mora jasno i glasno da kaže da normalizacija odnosa ne podrazumijeva međusobno priznanje – poručio je Drecun.
Navodi i da do kraja jula neće doći do pregovora između Beograda i Prištine, da ih ne treba očekivati prije kraja avgusta, odnosno početkom septembra i dodaje da nije postignut nikakav napredak koji bi trebalo da bude verifikovan na sastanku na vrhu.
Drecun smatra da će Lajčak morati da uloži, kako kaže, mnogo, mnogo truda da pokrene stvari o dijalogu, ako govori o tome da su veoma blizu postizanja dogovora o tri, četiri sporazuma, kao i da je oko 95 procenata postignut dogovor o nestalima.
- Termin prinudno nestale osobe, koji je Prišna ubacila u taj sporazum, je neprihvatljiv. Taj termin je ubačen s namjerom da se naša država uvuče u jednu zamku koja bi značila da naša država prihvati odgovornost za osobe koje su nestale zbog nezakonitog djelovanja terorističke OVK – ukazuje Drecun.
Ponuđen je, dodaje, kompromis “nestali pod silom” da ne bi morali da prihvatimo odgovornost.
- To je suštinska prepreka, to je problem – naglašava.
Navodi i da su na dnevnom redu, pored pitanja Zajednica srpskih opština o kojoj, ističe, Priština neće da razgovara, bila i pitanja imovine, nestalih, pitanja protjeranih, njihov povratak ekonomska saradnja.
- Ako su tu postignuti neki dogovori, onda bi Miroslav Lajčak trebao da iznese te detalje. Јa nisam siguran da je tu bilo nekog posebnog napretka da bi moglo da se kaže – evo parafiraće se sporazum, zato je potrebno da dođe do sastanka predsjednika Vučića i Aljbina Kurtija – navodi Drecun.
Predsjednik skupštinskog odbora smatra i da postoji rizik od destabilizacije na sjeveru KiM, naročito imajući u vidu najavu da će se skidati registarske tablice s vozila koja se ne preregistruju 1. oktobra
