Svi volimo čuveni film “LJubavni život Budimira Trajkovića” iz 1977. godine i ma koliko puta da se prikazivao, uvek možemo da uživamo u doživljajima simpatične porodice još jednom.
Četiri glumca za dve uloge
I dok ste gledali nespretnog Budu (Predrag Bolpačić) i njegovog drugara (Andreja Maričić) kako ulaze u svet muvanja i zaljubljivanja, da li ste obratili pažnju na njihove glasove?
Glasovi ova dva glumca zapravo nisu njihovi, već su ih pozajmili Dragan Nikolić i Irfan Mensur, a ako pogledate film još jednom, jasno ćete ih čuti.
Nahsinhronizacija se koristila kao vid promocije filma uz pomoć priznatih glumaca
Budinom drugu je glas dao Dragan Nikolić, a samom Budi, Irfan Mensur, mada postoji i priča da su Dragan i Irfan zajedno dali glas samo Budinom drugu.
Pozajmljivanje glasova
Ako se pitate koja logika stoji iza pozajmljivanja glasova, moramo vam otkriti da je to bila uobičajena praksa tih godina.
To je takozvana nahsinhronizacija u kojoj učestvuju učestvuju poznati i priznati glumci, pa se tako filmovi i reklamiraju. To je sada slučaj sa sinhornizacijom crtanih i animiranih filmova.
Nekada se nahsinhronizovanje radilo i sa igranim filmovima. Nije to nikavka novost. Radi se i danas kada film nije tonski i zanatski u redu ili kada reditelj nije zadovoljan sa izgovorenim tekstom glumca koji igra neku od uloga.
A da sve ovo nije teorija zavere, možete se uveriti sami ako pažljivo poslušate dva drugara u filmu.
