Dragi i dan-danas rado posluša rane snimke grupe s početka sedamdesetih.
– Iznenadim se koliko je dobro odsvirano, s obzirom na naše umeće u to vreme – iskreno će, za “Novosti”, Jelić. – Ne mislim samo na “Ju grupu”, već i na prve godine mog bavljenja muzikom.
Na početku rada “Ju grupe” značilo vam je iskustvo iz “Džentlmena”?
– Tamo smo naučili šta je dobra pesma, i da samo radom i disciplinom može da se dođe do cilja. Zapravo, cilj malo glupo zvuči, nikad ga nismo postavljali, već smo imali želju da uspemo.
Svirali ste na drugom albumu “Tajma”. Da li je nekad bilo ponuda za trajnu saradnju sa nekim drugim muzičarem ili bendom?
– Bilo je grupa gde ja sebe nisam video. Kod saradnji, obično tražim da čujem pesmu, pa ako mogu sebe da pronađem u njoj, u redu.
Da li ste nekad, kao grupa ili vi lično, s obzirom na to da ste vrsni instrumentalisti, došli na ideju da objavite takav album?
– Neke instrumentalne kompozicije smo stavili na ploče. Ja u ovom bendu imam potpunu slobodu. Komponujem, pevam, sviram, radim sve što želim i onda ne vidim šta bih to uradio, osim da okupim ekipu saradnika sa čudnim pogledom na muziku, pa da nešto stvaramo.
Ljubav prema Dunavu opevali ste u dva hita?
– To je neiscrpna inspiracija. Onaj ko ne živi pored Dunava, ne može to da oseti. Masi ljudi je Zemun nešto, ne znam ni ja sam šta, a ja im kažem da je to najlepše mesto u kome treba živeti. Ima sve što treba da ima jedan kraj grada – reku, biciklističke staze, dobru pijacu gde sam svakodnevno, i kad ne kupujem. Odem da popričam sa ljudima.
