Da, šefovi uglavnom ne misle ništa dobro o radnicima koji spavaju na poslu, iako to često nije izričito zabranjeno. Amerikanci su doneli odluku da to promene.
“Svim osobama je zabranjeno da spavaju u zgradama javnih službi, osim ako tu aktivnost nije odobrio zvaničnik službe”, piše u direktnom naređenju Uprave za opšte usluge, objavljenom ovog meseca.
Šta je bio povod za to još nije jasno, iz uprave nisu želeli da komentarišu odluku. Inače, ovo nije prvi put da američka vlada pokušava da spreči radnike da spavaju.
Revizorska služba Kalifornije objavila je 2018. izveštaj u kojem se navodi da je jedna radnica Odeljenja za motorna vozila u proseku na poslu spavala tri sata dnevno. Kako navode, kolege su je pokrivale i radile njen deo, što je državu ukupno koštalo 40.000 dolara za četiri godine. Radnica za spavanje na poslu nikada nije kažnjena jer je njen šef smatrao da su za sve krivi zdravstveni problemi.
Problemi
Ideja da radnici na poslu nadoknađuju izgubljeni san sigurno će kod mnogih izazvati burnu reakciju. Ipak, stručnjaci navode da to povećava produktivnost zaposlenih. Procena je da oko 70 miliona Amerikanaca pati od poremećaja sna, kaže doktor Lorens Epstajn, bivši predsednik Američke akademije za medicinu sna, koji je danas direktor medicine spavanja u bolnici Brigam i Ženskoj bolnici u Bostonu.
Na primer, nedavno istraživanje Bol stejt univerziteta u Indijani proverilo je količinu sna kod 150.000 ljudi, koji su sami upisivali koliko spavaju. Zaključak je da je broj onih koji u proseku spavaju sedam sati ili manje povećan, 2010. ih je bilo 30,9 odsto, a 2018. godine 35,6 odsto.
“Neke kompanije su postale svesne tog problema i žele da ga reše. Nažalost, mislim da je državna služba protiv toga”, kaže Epstajn za BBC.
On ističe da nedostatak sna može da utiče na ekonomiju, ali i na zdravlje. Nedostatak sna povezan je sa nizom zdravstvenih problema, među kojima su gojaznost, dijabetes, srčani problemi, kao i mentalni problemi poput anksioznosti i depresije.
Za to vreme istraživanje Rend korporacije iz 2016. pokazuje da američka ekonomija zbog neispavanih radnika godišnje izgubi 411 milijardi dolara.
Kratkim spavanjem do produktivnosti
Zbog toga Epstajn i drugi stručnjaci podržavaju ideju da radnici na poslu odremaju kada im je to potrebno.
“Neispavani ljudi ne rade najbolje što mogu, a i veće su šanse da će zbog nesreće na poslu i zdravstvenih problema dosta koštati kompaniju”, kaže Epstajn.
U pojedinim zemljama na poslovnu dremku ne gledaju sa tolikim čuđenjem, neke kompanije u Japanu imaju zvučno izolovane kancelarije, kako bi radnici s vremena na vreme mogli da se malo odmore, dok američka kompanija “Ben end Džeris” ima sobu za dremku.
Čuveni proizvođač sladoleda je za radnike spremio “Da vinči sobu” u kojoj su kauč i ćebe. Radnici su u obavezi sa skinu cipele kada legnu i imaju limit od 20 minuta odmora. Ukoliko je neko bolestan i potrebno mu je više sna, biće poslat kući.
Međutim, čak i tada postoje problemi oko spavanja na poslu, kaže Laura Peterson, portparolka kompanije. Kako navodi, morali su da ukinu papir za prijavu jer su radnici na njemu pisali lažna imena.
“Većina ljudi ne želi da prizna da su koristili sobu za dremku”, kaže Peterson, koja je sobu za dremku koristila četiri puta za tri godine rada u kompaniji.
“Ponekad malo odspavam, ali moram da navijem alarm na telefonu kako bih bila sigurna da se ne uspavam. Da, dobar je to odmor, osećam se posle produktivnije”, dodala je ona.
Njene kolege su saglasne.
“Prvi put kad sam je koristio osećao sam čudnjikavo, ali je bilo tako dobro da me je taj osećaj brzo prošao”, rekao je jedan od zaposlenih u kompaniji “Ben end Džeris”.
“Sledeći put sam znao da je to dobra odluka i da ću se posle osećati bolje, spreman da se vratim kompjuteru i dokumentima na kojima sam radio i koji su me iscedili”.
Pojedina radna mesta zahtevaju visoku koncentraciju, a jednostavno je nemoguće biti toliko skoncentrisan na ono što se radi osam i više sati u kontinuitetu. Konzumiranje raznih napitaka da bi se održala budnost donosi više štete nego koristi, kako zaposlenom, odražavajući se negativno na zdravlje, tako i kompanijama.
Uvođenje kraćih odmora u toku radnog dana bi podjednako bili značajni i za jedne i za druge.
Izvor: N1/BBC
