Protekli meseci doneli su mnogo izazova: za zdravstvene radnike, koji pružaju pomoć u otežanim okolnostima; za učenike koji se prilagođavaju pohađanju nastave od kuće, uz proređene kontakte sa nastavnicima i vršnjacima; za radnike koji se izlažu riziku od infekcije; za ogroman broj ljudi koji žive u uslovima sa ograničenom zaštitom od kovida- 19; za ljude sa osetljivim mentalnim zdravljem od kojih su mnogi u još većoj socijalnoj izolaciji nego ranije.
Ekonomske posledice pandemije se već osećaju širom sveta; neke kompanije otpuštaju osoblje u nastojanju da održe svoje poslovanje, ili se zatvaraju.
S obzirom na prethodna iskustva u vanrednim situacijama, očekuje se da će se potreba za očuvanjem mentalnog zdravlja i jačanjem psihosocijalne podrške znatno povećati u narednim mesecima i godinama.
Ulaganje u programe mentalnog zdravlja na nacionalnom i međunarodnom nivou, sada je važnije nego što je ikada bilo.
Zbog toga je cilj ovogodišnje kampanje Svetskog dana mentalnog zdravlja – povećano ulaganje u mentalno zdravlje i obeležava se pod sloganom: “Pokret za mentalno zdravlje: hajde da investiramo u mentalno zdravlje”.
Veća ulaganja u mentalno zdravlje
Mentalno zdravlje je oblast javnog zdravlja od posebnog značaja, koja zahteva veća ulaganja. U svetu, blizu jedne milijarde ljudi živi sa nekim mentalnim poremećajem, oko tri miliona ljudi svake godine umre od posledica zloupotrebe alkohola, a na svakih 40 sekundi jedna osoba izgubi život zbog samoubistva.
Međutim, relativno mali broj ljudi širom sveta ima pristup kvalitetnim uslugama koje se pružaju u službama za mentalno zdravlje.
U zemljama sa niskim i srednjim prihodima, više od 75 odsto ljudi sa mentalnim i neurološkim poremećajima, kao i poremećajima usled zloupotrebe supstanci uopšte se ne leči.
Stigma, diskriminacija i kršenje ljudskih prava su i dalje široko rasprostranjeni. Dostupnost usluga zaštite mentalnog zdravlja dodatno je umanjena i zbog pandemije koronavirusa.
Uzroci ovih neprilika su nekada i prisutnost virusa kovida-19, ali i veći rizik od infekcije u ustanovama za duži boravak, kao što su domovi za negu starih i nemoćnih, psihijatrijske ustanove; ređi su i teže izvodljivi susreti licem u lice; manji broj osoblja u službama za mentalno zdravlje usled infekcije virusom; zatvaranje ustanova za mentalno zdravlje radi njihovog pretvaranja u ustanove za negu osoba obolelih od kovida -19.
Zbog toga, na ovogodišnji Svetski dan mentalnog zdravlja, Svetska zdravstvena organizacija (SZO), zajedno sa partnerskim organizacijama – Ujedinjenim za globalno mentalno zdravlje i Svetskom federacijom za mentalno zdravlje, poziva na povećanje investicija u mentalno zdravlje.
Tokom proteklih nekoliko meseci, Svetska zdravstvena organizacija objavila je, u saradnji sa partnerima, smernice i savete o mentalnom zdravlju za zdravstvene radnike i druge radnike na „frontu“, rukovodioce zdravstvenih ustanova i ljude svih starosnih grupa čiji su se životi značajno promenili tokom pandemije.
Usled prekida kontinuiteta u pružanju zdravstvenih usluga, mnoge države pronalaze inovativne načine za pružanje zaštite mentalnog zdravlja, a pojavile su se i inicijative za jačanje psihosocijalne podrške.
Ipak, većina potreba u ovoj oblasti ostaje neispunjena. Neadekvatan odgovor je posledica nedovoljnih ulaganja na globalnom nivou u promociju mentalnog zdravlja, prevenciju i negu, dugi niz godina pre pandemije.
Sprovođenje kampanje Svetski dan mentalnog zdravlja daje mogućnost da se umrežimo i učinimo nešto što će poboljšati život u ovim uslovima- kao pojedinci, da preduzmemo konkretne akcije u znak očuvanja sopstvenog mentalnog zdravlja, pružimo podršku prijateljima i porodici.
Svi i svuda mogu da učestvuju u ovogodišnjoj kampanji. Založite se za mentalno zdravlje i pomozite da ga očuvamo, uz brigu i podršku dostupnu svima.
Izvor: N1
