Bilo je to poslednjeg dana letnjeg prelaznog roka 2012. godine.
Prvu informaciju o mogućoj realizaciji posla Esijen je dobio neposredno pred meč UEFA Superkupa protiv Atletiko Madrida.
“Zvao me je neki čudan broj, a ja nisam hteo da odgovorim. Ali je moj rođak, koji je tog dana bio sa mnom u sobi, rekao da se javim”, izjavio je Esijen za “GhanaWeb”.
“Broj je neprestano zvao, pa sam se javio i, čim sam to učinio, shvatio sam ko je sa druge strane telefona. Rekao sam rođaku da je to Žose Murinjo”.
I tu je krenula trka sa vremenom, jer je Esijen morao ranije da napusti hotel, dok je Real pregovarao sa njegovim agentom. Bilo je već vreme da se uđe u autobus i uputi na stadion.
“Moj agent je rekao da mora poslati faks nekim ljudima, pa sam kao ludak vikao na vozača autobusa da se zaustavi. Svi saigrači gledali su me u stilu: ‘Majkl, šta se događa?'”.
“Autobus se zaustavio i vratio sam se u hotel da čekam svog agenta. Moj agent je došao i poslao faks i na sreću sve je završeno na vreme. Rekao sam mu da moram na stadion kako bi makar pokupio kopačke. Stigli smo do stadiona, ali utakmica je već bila završena”, pričao je Esijen.
“Pridružio sam se saigračima na terenu, a neki od njih su čuli vest da idem u Madrid. Objasnio sam im da je došlo do ovog posla i da se moram vratiti u hotel da završim papirologiju”.
Nakon ceremonije dodele trofeja vratio se u svlačionicu gde se oprostio od saigrača
“Samo sam uzeo kostobrane i kopačke i to je to. Rekao sam zbogom svima, uključujući Romana Abramoviča, koji mi je poželeo sreću. Ubrzo sam bio u avionu za Madrid”.
Tu je viđena zanimljiva scena po dolasku u Španiju.
“U Madrid sam stigao samo sa kopačkama, kostobranima, jednim parom farmerki, majicom i trenerkom Čelsija. Na aerodromu me je čekao Žose Murinjo. Usledili su lekarski pregledi, a sledećeg dana sam počeo da treniram”, ispričao je Esijen.
Međutim, i pored “filmskog” dolaska u Real, odigrao je samo jednu sezonu i upisao 21 nastup, pre nego što se preselio u Milan.
