Reprezentacije su do sada odigrale šest utakmica, pet u grupnoj fazi i jednu u nokautu, i pojedini košarkaši poput Laurija Markanena, Rudija Gobera i drugih zvezda ovog turnira dali su na desetine izjava novinarima širom Evrope.
Kada je reč o treningu, nebitno dan pre ili posle utakmice, koncept je takav da je novinarima dozvoljeno da ga snime pet do deset minuta i da posle toga razgovaraju sa košarkašima koje Savez pošalje ili koje novinari traže da budu dostupni.
Takođe, posle utakmica svi košarkaši prolaze kroz “miks zonu”, mesto gde se uzimaju kratke izjave, i pričaju o utiscima. Igračima nije naređeno da moraju da stanu, ali im se preporučuje da izdvoje malo vremena za ljude koji pišu o njima i koji ih plasiraju u javnost.
Nikola Jokić, Luka Dončić i Janis Adetokumbo koplje su iznad svih košarkaša na ovogodišnjem Evropskom prvenstvu, radi se o tri od pet najboljih igrača sveta, i očekujete da ćete imati šansu da porazgovarate sa njima posle nekih sjajnih partija, a hvala Bogu bilo ih je pregršt.
Ipak, to do sada nije bio slučaj i kada pišemo ovo, ne pišemo iz ugla srpskih novinara, već generalno svih predstavnika medija koji prate turnir sa lica mesta. Odličan tekst na ovu temu napisao je litvanski novinar Donatas Urbonas koji je objasnio genezu problema i zašto najveći ne pričaju za medije na FIBA takmičenjima.
Iako Raša Nesterovića nismo pitali za ovu “pojavu”, već smo, na projekciji filma o 2017. godini i pohodu Slovenije na krov Evrope, govorili o mentalitetu ljudi sa ovih prostora, on je slučajno dao odgovor i na pitanje koje postavljamo u ovom tekstu.
“Ljudi su kod nas na celom Balkanu strašno nezahvalni. Drugo mesto ne valja, ne valja treće, pa onda deseto mesto… pa onda ovo deseto mesto što nije valjalo sada izgleda super. Ljudi odvajaju deo svog odmora i života da bi došli ovde, plaćeni su ništa jer mi savezi jesmo takvi kakvi jesmo“, rekao je Rašo za srpske novinare pre nekoliko dana.
Ima i nastavak izjave, ali zaustavićemo se kratko ovde.
Osvrnimo se kratko na NBA ligu gde pomenuti košarkaši na kraju gotovo svake utakmice pričaju za medije, a pogotovo na kraju neke gde su imali strašne partije, tripl-dablove, koševe u ključnim trenucima…
Pričaju ne zato što žele, već zato što im to stoji u ugovoru i ako svojevoljno ne dođu pred novinare sledi novčana kazna. Kazna za izbegavanje novinara iznosi oko 30 hiljada evra, pa vi dobro razmislite da li ćete i sledeći put to ponoviti.
Najsvežiji primer u NBA je Kajri Irving koji godinama vodi rat sa medijima. Irving je u decembru 2020. kažnjen sa 25 hiljada, nekoliko meseci posle sa 35.000 evra. I, ne samo što je novčano kažnjen, već su ga nedeljama “mejnstrim” mediji “razvlačili” što nije bio na konferenciji.
Problem u FIBA košarci, što je i naveo i Donatas Urbonas, a što nam je rekao i Rašo Nesterović, igrači nisu plaćeni da pričaju za medije, nigde im ne piše da to moraju da učine i samim tim to šteti evropskoj košarci.
Kada je Luka Dončić postigao 47 poena u pobedi protiv Francuske, svi su želeli da čuju šta ima da kaže, odigrao je istorijsku utakmicu kakvu je malo ko imao ikada na Evropskom šampionatu. Međutim, na konferenciji pojavili su se selektor Sekulić i Edo Murić.
U odbranu slovenačkog superstara, on je još i najviše pričao za medije u dosadašnjem delu turnira. Uradio je to pre i posle utakmice protiv Nemačke, znamo i zašto, Dirk Novicki mu je jedan od mentora, a učinio je to i na konferenciji za medije posle pobede u osmini finala. Ipak, nijednom se nije zaustavio u miks zoni posle meča.
Janis Adetokumbo do sada je jedanput govorio na zvaničnoj konferenciji, posle utakmice u kojoj je postigao 41 poen, a naš Nikola Jokić nijednom.
Iz Praga postoji i jedna anegdota, kada su iz FIBA pokušavali da nagovore centra Denvera da priča za medije na konferenciji posle utakmice, sa argumentom čak je i Dončić pričao, Jokić je, citiramo izvora iz FIBA koji nam je prepričao ovu scenu, odgovorio: “Luka je Luka, ja sam loš momak (bad guy)“.
Naravno, nije Jokić loš momak, ali ne voli da priča za medije, ne samo za srpske, već i generalno. U NBA to čini isključivo jer bi bio finansijski kažnjen, ovde to ne postoji.
Sledi i drugi deo izjave Raše Nesterovića.
“Igraju za narod, za svoju državu, umesto da mi to cenimo, da im damo punu podršku mi kažemo ne valja ovo, ne valja ono. Skloni smo tome da tražimo greške, a ne pozitivne stvari. Najlakše je reći ne zna ovo i ne zna ono”.
Poenta teksta nije osuditi košarkaše, obične navijače ne zanima da li pričaju ili ne pričaju za medije, najvažnije im je da ekipa pobeđuje, ali u široj slici, kao što je napisao Urbonas, to što najveći ne pričaju šteti evropskoj košarci.
Igrači u razgovoru posle utakmice doprinose još većoj populaciji sporta, sećate se samo Janisove konferencije za medije kada su Baksi osvojili titulu, reakcije Nikole Jokića kada je slučajno “polomio” mikrofon posle čega je taj snimak imao na milione interakcija…
To sve pomaže širenju košarke, i oni ozbiljni intervjui i oni smešni trenuci, ali FIBA ništa nije uradila po tom pitanju.
Veći deo turnira imali smo trojicu od pet najboljih na svetu, a jedva da smo čuli koju reč od njih… S obzirom kakva je FIBA organizacija, bolje nisu ni zaslužili, ali košarka i zaljubljenici u nju jesu.
B92.
