U trci za razvoj vakcine, vlade, humanitarne organizacije i velike farmaceutske kompanije ulažu milijarde dolara sa izuzetno malim šansama za uspeh, ističe Rojters – testiranja se ubrzavaju bez garancija za uspeh, prave se proizvodni kapaciteti za vakcine s malim šansama da budu odobrene i primaju narudžbine za vakcine koje imaju male šanse da uopšte budu proizvedene.
To je nova pandemijska paradigma, fokusirana na brzinu i opterećena rizicima, naglašava Rojters i ukazuje da u proseku samo šest odsto kandidata za vakcine završi na tržištu, često posle višegodišnjeg procesa u kojem velike investicije dolaze tek kada testiranja pokažu da bi proizvod mogao biti delotvoran. Sada su tradicionalna pravila razvoja lekova i vakcina ostavljena po strani s virusom od kojeg je do nedelje, 26. aprila, zaraženo skoro 2,9 miliona, dok je umrlo više od 203.000 ljudi.
Cilj je da se vakcina pronađe, isproba i napravi u stotinama miliona doza za 12 do 18 meseci. Farmaceutske kompanije, vlade i investitori povećali su zbog toga svoja rizična ulaganja na neviđene nivoe, ukazuje Rojters i navodi da među više od 30 šefova farmaceutskih kompanija, vladinih zvaničnika i stručnjaka za pandemije s kojima je razgovarano postoji saglasnost da su rizici neophodni da bi se obezbedilo ne samo brz razvoj vakcine, već i da bude spremna za distribuciju čim bude odobrena.
Čak i medju projektima koji najviše ohrabruju, šanse za uspeh su veoma male, medjutim, kako navodi Rojters, za kompanije pored rizika postoje i koristi, iako neki farmaceutski giganti kažu da u početku planiraju da daju vakcine bez profita, da bi zaradili kasnije ako budu bile potrebne sezonske vakcine ili ako zemlje budu pravile zalihe, a imaju i priliku da poprave svoju reputaciju.
Stručnjaci s kojima je razgovarao Rojters, kažu da i kada se bude pokazala efikasnost vakcine, postoji mogućnost da ih neće biti dovoljno. Oni ukazuju da bi vakcinisanje ključnih delova stanovništva – zdravstvenih radnika, starijih i ljudi s drugim medicinskim problemima – brže zaustavilo pandemiju i oživelo privrede, ali da postoji mogućnost reprize prethodne pandemije, H1N1 2009, kada su bogate zemlje pravile zalihe, praktično monopolizujući globalno snabdevanje vakcinama.
Ako se to ponovi, upozoravaju stručnjaci, žarišta infekcije će nastaviti da se pojavljuju, s potencijalom da izbiju novi talasi bolesti.
Ujedinjene nacije (UN) su u petak, 24. aprila udružile snage sa svetskim liderima i privatnim sektorom u inicijativi za ubrzani razvoj vakcina i lečenja COVID-19, ali i da se svima obezbedi pristup kada budu dostupni, navodi agencija Frans pres.
Šef Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Adhanom Gebrejezus rekao je na virtuelnom sastanku da je reč o ključnoj saradnji za ubrzanje razvoja, proizvodnje i pravične distribucije vakcina, dijagnostifikovanja i lečenje.
“Ujedinjeni možemo pobediti ovaj virus”, rekao je Gebrejezus na skupu koji su organizovali francuski predsednik Emanuel Makron , šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i Melinda Gejts iz Bil i Melinda Gejts fondacije.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš rekao je da “niko neće biti bezbedan dok svi ne budu bezbedni”. “Ne vakcine ili lečenje za jednu zemlju ili jedan region ili jednu polovnu sveta, već vakcine i lečenje koji su pristupačni, bezbedni, efikasni, lake za davanje i univerzalno dostupni svima, svugde”, rekao je on.
Na događaju je objavljeno malo malo konkretnih detalja kako će inicijativa biti sprovedena, ukazuje AFP.
Makron je pozvao da vakcine, kada budu napravljene, budu dostupne svuda, uključujući najranjivije zemlje, dok je Piter Sends iz Globalnog fonda rekao je da se lekcija AIDS-a mora naučiti, ukazujući da su milioni umrli pre nego što su antiretroviralni lekovi bili široko dostupni.
Vlade sada moraju početi da rade na etičkoj i pravičnoj globalnoj distribuciji vakcina, što, prema upozorenjima stručnjaka, neće biti lako, ocenjuje Obzerver, sestrinski nedeljni list Gardijana, ukazujući da postoji opasnost da pojedine zemlje zabrane izvoz vakcina.
Sada, s vakcinama kao jednim od retkih mogućih izlaza iz krize koronavirusa, strahovi od “vakcinacionog nacionalizma” već rastu, ističe list i ukazuje da dok svaki korak u pravljenju, testiranju i masovnoj proizvodnji vakcina predstavlja epski izazovi, političke i etičke rasprave za njihovu potonju distribuciju dodaju još jedan.
Vlade su već suočene s pitanjima kako da dođu na početak reda, kako će neke eventualne vakcine biti deljene, da li će ići onome ko ponudi više i šta će sprečiti vlade da zabranjuju izvoz vakcina. U petak su se okupili svetski lideri i šefovi farmaceutskih kompanije u inicijativi SZO da se obezbedi pravično lečenje i deljenje vakcina širom sveta, ali su, kako ističe Obzerver, bili upadljivi izostanci sa skupa – SAD, Kine, Rusije i Indije.
Neke zemlje će pokušati da iskoriste “dogovore o naručivanju unapred” da obezbede snabdevanje, plaćajući proizvođačima potencijalnih vakcina uz rizik da ne nikada ne budu napravljene, piše list i ističe da takvi dogovori obezbeđuju sredstva za istraživanja, ali da ne postoji sistem kojim bi regulisao njihov uticaj na pravičnu distribuciju vakcina.
Iako postoje organizacije koje rade na pravičnoj distribuciji vakcina, stručnjaci, kako navodi list, ukazuju da je teško zamisliti kako SZO američkom predsedniku Donaldu Trampu kaže da može dobiti samo deseti deo vakcina potrebnih SAD, kao i da će on nastojati da obezbedi vakcine potrebne njegovoj zemlje, a da neće dopustiti da one budu izvezene.
