Nakon dva razvoda kroz koje je prošla, glumica Jelena Jovičić o ljubavi govori sa dubokim uverenjem da ni posle bolnih iskustava ne treba odustati od emocija, života i sebe.
Iza nje su dva braka – prvi sa Nenadom Kovačevićem, sa kojim ima sina Matiju, i drugi sa Sašom Vujisićem, sa kojim ima ćerku. Danas uživa u vezi koja traje već neko vreme, ali ono što njen pogled na život čini posebnim jeste činjenica da Jelena Jovičić o ljubavi i nakon svih promena govori sa vedre strane.
Gostujući u emisiji „Chit Chat sa Nemanjom“, otvoreno je govorila o razvodima, životnim prekretnicama i snazi da se nastavi dalje.
Jelena Jovičić o ljubavi i periodu nakon razvoda
Na konstataciju novinara da je podrška mnogim ženama koje prolaze kroz teške životne periode i da ni nakon dva razvoda nije izgubila veru u ljubav, Jelena je rekla:
– Da, ali tako ceo život, ali to ne znači da nisam patila i da mi nije bilo teško i da to kasnije nisam dalje proživljavala. Samo sam prosto ustala i nastavila, jer tvoja snaga se u tome vidi. Dok ideš plačeš, ali nastavio si dalje.
Dodala je da je život ponekad niz odluka koje se donose u hodu, čak i onda kada su teške i bolne, ali upravo one određuju naš dalji put.
– I u jednom trenutku prestaneš da plačeš, jer se u međuvremenu na tom putu desilo ovo i ono… Ali, kada hoćeš da uradiš neke velike promene u životu, razvod je isto velika promena… ja sam osoba koja je želela jednu osobu sa kojom će imati dvoje, troje dece, da živimo u nekoj kući na selu, ja sam taj tip, konzerva tip žene. Ali ja nisam imala tu sreću, prosto jer takve su bile okolnosti. Nismo išli u istom pravcu, nismo imali iste ciljeve i zato je došlo do razilaženja. Nije to ništa strašno, nastavi čovek dalje.
U nastavku je objasnila da je za nju važno da se ne ostaje zarobljen u čekanju i odlaganju promena, jer život traži pokret i akciju. Smatra da svako ima svoj ritam, ali da je ključ u tome da se ne ostane u mestu predugo.
– Ali kad hoćeš neke velike promene u životu, da se vratim na to, mislim da ne treba da čekaš da ti to nešto dođe, da nešto prođe, a dođe ovo, ne… Optimalan period mora da postoji. Kod mene je, recimo, tri dana, kod nekoga je tri meseca. Ne valja siliti sebe, čovek od toga može da oboli. Ali, da ne bi oboleo od nečeg drugog i da ti bude teško, čovek mora da uzme život u svoje ruke i da krene u akciju. Nemoj da čekaš, odmah kreni u akciju, to je jedini put.
Jelena objašnjava da se kroz kretanje i promene čovek zapravo i menja, jer ga život stalno stavlja u nove okolnosti koje ga oblikuju i uče.
– Dok ti hodaš i dok si u toj akciji susrećeš se sa raznoraznim okolnostima koje te možda i promene. Umem da prepoznam lepu energiju oko sebe i vrlo malo mi je dovoljno da idem napred. To se postiže vremenom. Nekome je period tri dana, nekom trideset, ali prođe, sve prođe. I loši i dobri dani prođu.
U jednom od najemotivnijih delova razgovora, Jelena Jovičić o ljubavi je govorila ističući da bi odricanje od nje značilo i odricanje od sopstvene suštine.
– Nisam odustala od ljubavi, jer to bi značilo da sam odustala od sebe. Jer ja mislim da je ljubav deo nas, kao Bog, kao lepota Božija, kao lepota bića, to moraš da veruješ u dobro, a to je sve neodvojivo, ljubav, dobrota, to je sve što ti je neko dao u ovom telu. I onda, ako mi je to već dato, ko sam ja da odustajem od toga. Meni je kreator, taj u koga ja verujem dao ovo telo, lepo je hvala mu, ali nije sve u lepoti moraš da radiš i na svom duhu i iznutra, da budeš lep, da se trudiš da budeš dobar jer se na kraju sve svodi na tu dobrotu. Kada činiš dobra dela, ona se najdalje čuju i po tome te najviše pamte. To je pričao i Patrijarh Pavle, da na kraju ostaju samo dobra dela. I koliko ih budeš uradio, toliko će te pamtiti. Sad razmislimo zašto neke ljude ne pamtimo.
Story.rs
