Naučnici iz evropske Agencije za nadzor atmosfere Copernicus (CAMS) upozorili su danas na po zdravlje štetne nivoe zagađenja ozonom širom južne i zapadne Evrope koje bi mogle uticati i na sjeverozapadne regije, piše Hina, prenosi Index.hr.
Svjetska zdravstvena organizacija je odredila granicu od 100 mikrograma ozona po kubnom metru na površini Zemlje. Jugozapadna Engleska, sjeverna Francuska i zemlje Beneluksa imaju dnevnu koncentraciju veću od 120 mikrograma.
“Uticaj ovoga toplotnog talasa na kvalitet vazduha nije zanemariv”, rekao je naučnik iz CAMS-a Mark Parrington.
Nivo ozona pogoršava respiratorne i kardiovaskularne bolesti
Zagađenje ozonom događa se u reakciji toplote i sunčeve svjetlosti sa stakleničkim gasovima poput azotovih oksida, ugljen-monoksida i štetnih organskih spojeva nastalih izgaranjem fosilnih goriva.
Prilikom velikih vrućina proizvodnja ozona se povećava, jer se te hemijske reakcije događaju brže, rekao je Parrington.
Naučnici upozoravaju da će ozonsko zagađenje rasti s klimatskim promjenama. Globalne temperature su sada 1,2 stepeni veće u odnosu na predindustrijsko razdoblje i talasi vrućine postaju sve češći i sve su jači.
Nivo ozona na površini Zemlje pogoršava respiratorne i kardiovaskularne bolesti i u vezi je s povećanim stopama mortaliteta.
Dugotrajna izloženost tim nivoima odgovorna je za 55.000 preuranjenih smrti u Evropi, prema studiji iz 2019. objavljenoj u časopisu Environmental Research Letters.
Istraživanje je pokazalo da bi se mortalitet povezan s ozonom mogao do 2050. povećati za 11 posto u nekim zemljama srednje i južne Evrope. Ali, ako se emisije stakleničkih gasova smanje, očekuje se da bi trebao padati.
Nezavisne.
