Nobelova nagrada za hemiju dobilo je troje hemičara Kerolin Betrozi, Morten Meldan i K. Beri Šarples.
Švedska kraljevska akademija nauka je saoštila da je ovo troje hemičara Nobelovu nagradu dobilo za “razvoj klik hemije i bioortogonalne hemije”.
Šarples i Meldan su postavili temelje za funkcionalnu formu hemije, klik hemiju, u kojoj se molekularni gradivni blokovi spajaju brzo i efikasno.
Kerolin Bertozi je klik hemiju iskoristila u novoj dimenziji i počela da je koristi u živim organizmima.
“Ponekad su jednostavni odgovori najbolji. Beri Šarples i Morten Meldal dobili su Nobelovu nagradu za hemiju 2022. jer su uneli hemiju u eru funkcionalizma i postavili temelje klik hemiji. Oni dele nagradu sa Kerolin Bertozi, koja je klik hemiju podigla na novi nivo i počela da je koristi za mapiranje c´elija. Njene bioortogonalne reakcije sada doprinose ciljanijim tretmanima raka, među mnogim drugim primenama“, navodi se u obrazloženju.
Beriju Šarplesu je ovo drugi put da je dobio Nobelovu nagradu za hemiju budući da ju je osvojio i 2001. godine.
Švedski genetičar dobitnik Nobelove nagrade za medicinu
“Hemičari su dugo bili vođeni željom da grade sve komplikovanije molekule. U farmaceutskim istraživanjima, ovo je često uključivalo veštačko obnavljanje prirodnih molekula sa lekovitim svojstvima. Ovo je dovelo do mnogih molekularnih konstrukcija koje su vredne divljenja, ali one su generalno dugotrajne i veoma skupe za proizvodnju.Ovogodišnja nagrada za hemiju bavi se time da ne komplikuje stvari, vec´ da radi sa onim što je lako i jednostavno. Funkcionalni molekuli se mogu izgraditi čak i jednostavnim putem”, rekao je Johan Akvist, predsednik Nobelovog komiteta za hemiju.
Beri Šarples je oko 2000. godine skovao je koncept klik hemije, koji je oblik jednostavne i pouzdane hemije, gde se reakcije dešavaju brzo i izbegavaju se neželjeni nusproizvodi.
Dodeljena Nobelova nagrada za fiziku
Ubrzo nakon toga, Morten Meldal i Beri Šarples – nezavisno jedan od drugog – predstavili su ono što je sada krunski dragulj klik hemije: azid-alkin cikloadiciju katalizovan bakrom. Ovo je elegantna i efikasna hemijska reakcija koja je sada u širokoj upotrebi. Između mnogih drugih upotreba, koristi se u razvoju farmaceutskih proizvoda, za mapiranje DNK i stvaranje materijala koji više odgovaraju svrsi.
Karolin Bertozi podigla je klik hemiju na novi nivo. Da bi mapirala važne, ali neuhvatljive biomolekule na površini c´elija – glikane – razvila je reakcije klika koje rade unutar živih organizama. Njene bioortogonalne reakcije se odvijaju bez narušavanja normalne hemije c´elije.
Ove reakcije se sada koriste globalno za istraživanje c´elija i prac´enje bioloških procesa. Koristec´i bioortogonalne reakcije, istraživači su poboljšali ciljanje lekova protiv raka, koji se sada testiraju u kliničkim ispitivanjima.
“Klik hemija i bioortogonalne reakcije odvele su hemiju u eru funkcionalizma. Ovo donosi najvec´u korist čovečanstvu”, pisalo je u obrazloženju.
