Američki stav o dobrom i lošem terorizmu nije se promenio, i to se sve vreme oseća na Kosmetu. Umesto beskompromisnog obračuna s teroristima, CIA se ponovo upustila u tajne veze i saradnju s njima gde god može da ih iskoristi u realizaciju svojih interesa
Očekivanja da će Amerika nakon terorističkog napada na Kule bliznakinje i Pentagon promeniti strategiju po kojoj postoje i dobri teroristi s kojima se može sarađivati – nisu se ispunila. Američko gledište da postoje dobri i loši teroristi opasno je koliko i sam terorizam. Dok se protiv jednog terorizma bore, onaj drugi štite i podržavaju, što kompromituje globalno nastojanje da se on uništi. Američka borba protiv terorizma nikada nije bila iskrena i nikada im cilj nije bio da ga unište. Smatraju da je mnogo lakše i korisnije njegovu otrovnu žaoku okrenuti prema američkim protivnicima i upregnuti ga za ostvarenje svojih strateških ciljeva.
TERORISTI I OSLOBODIOCI Tako od terorističkih organizacija nastaju „oslobodilačke vojske“ i „borci za demokratiju“. Jedini kriterijum postao je – „neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj“. Po tom principu, teroristička OVK je postala „oslobodilačka“. Još svežiji primer je transformacija Al Nusra fronta od terorističke organizacije do „pouzdanog“ američkog saveznika u Siriji. Ako su mogli napraviti dogovor i savez sa vojnim krilom Al Kaide koja je napala Ameriku, s kojom onda od terorističkih grupacija to ne bi mogli? CIA je vešto iskoristila svađu i razlaz između vođa Islamske države i Al Kaide da bi Al Nusra front pridobila na svoju stranu. Jednostavno su im promenili ime u Džabhat Feteh el Šam, kasnije u Tahir el Šam, i to više nije teroristička organizacija nego američki saveznik, iako njihov razlaz s Islamskom državom nije bio ideološke prirode nego na temu ko će rukovoditi državom za koju se bore.
Neiskrenost, dvoličnost i prevaru Amerikanci smatraju standardnim poslom i legalnom strategijom svojih tajnih službi. Bivši šef CIA a sada državni sekretar u Trampovoj administraciji Majk Pompeo takvo ponašanje prikazuje kao korisnu veštinu i ne vidi u tome ništa loše: „Bio sam direktor CIA, mi smo lagali, varali i krali… Imali smo kurs posvećen tome.“
NOĆNI LET Tajanstveni američki noćni let iz Sirije u Prištinu nedavno je zabrinuo srpsku javnost, posebno Srbe na Kosovu i Metohiji, što nije čudo ako se imaju u vidu američki dvostruki aršini prema terorizmu. Ovaj let je razotkriven a svi znaju da nije ni prvi ni poslednji. Nije isključeno da su ga organizatori sami demaskirali kako bi pokazali da se oko povratnika nepotrebno pravi velika galama, jer na prvi pogled sve izgleda naivno i bezazleno – Amerikanci su u Prištinu iz Sirije prebacili 110 osoba zarobljenih u obračunu sa teroristima „Islamske države“, među kojima su samo četiri odrasla muškarca, 32 žene i 74 deteta. Ukazano je potpuno poverenje prištinskoj vlasti da preduzme potrebne mere prema ovim licima. Direktor kosovske policije Rašit Ćeljaj objasnio je da su uhapšena četiri lica zbog sumnje da su učestvovala u borbama u Siriji, ali je jedno odmah pušteno jer je utvrđeno da je maloletno, a da ostalima kosovske institucije pružaju prvu pomoć nakon čega se planira „rehabilitacija i povratak u društvo“.
Američki i prištinski stav prema grupi povratnika iz Sirije je zaista čudan i snažno asocira na spajanje boraca Islamske države s njihovim porodicama. Neki od tih boraca su na Kosmet već stigli svojim tajnim kanalima, a neki će tek stići. Po tome što izostaju mere opreza i detaljnija istraga u vezi s terorizmom može se zaključiti da je to dobro pripremljena akcija njihovog dogovornog premeštanja. Nikoga u Prištini ne zabrinjava poznata činjenica da džihadisti pripremaju i obučavaju žene za terorističke akcije, posebno samoubilačke, i da ni deca nisu pošteđena takve obuke i pripreme. U Prištini znaju protiv koga ova teroristička grupacija može biti upotrebljena, zato su ekspresno „uklopljeni u kosovsko društvo“ i zato za njihovu policiju tu nema ništa opasno ni sumnjivo.
Tačno je da se ovaj događaj uklapa u opšte američko nastojanje da zarobljene borce „Islamske države“ vrate u evropske zemlje iz kojih su svojevremeno otišli na ratište u Siriji. Države koje imaju snagu da se odupru američkim direktivama pružaju otpor, znajući da Amerikanci žele da opasnost prebace u tuđe dvorište.
Međutim, kada su u pitanju kombinacije lažne države Kosovo s povratnicima iz Sirije stvar nije tako prosta. Smešno je kada kosovski lideri procenjuju povratnike i opasnost od terorizma jer su oni svojevremeno i sami od strane Amerikanaca preobraćeni iz terorista u borce za slobodu i legalne političare, a neki od povratnika su pre epizode u Siriji bili borci OVK ili su njihovi potomci. Ništa lakše nego njih ponovo mobilisati na nekoj antisrpskoj platformi i nagovoriti ih na neke vojne ili terorističke akcije protiv Srbije. Nema na Kosovu nikakvog prevaspitavanja terorista, nego se u skladu sa američkim gledanjem „loši i opasni teroristi“ dogovorno pretvaraju u „dobre i korisne“. Korisne sa stanovišta američkih interesa i u interesu stvaranja „Velike Albanije“. Tako povratak boraca Islamske države u Prištini ne vide kao opasnost nego kao faktor jačanja „Vojske Kosova“.
BIN LADEN U ALBANIJI Plansko dovođenje mudžahedina – islamskih terorista na Kosmet nije ništa novo nego se radi o oživljavanju starog zapadnog projekata koji nikada nije ugašen.
Daleke 1995. godine u Albaniji je boravio najpoznatiji svetski terorista Osama bin Laden, kao gost tadašnjeg predsednika Salija Beriše. Po nekim podacima sastanku su prisustvovali tada ne tako poznati teroristi Hašim Tači i Ramuš Haradinaj, koji su se tek pripremali za svoju ulogu u oružanoj pobuni na Kosmetu. Dogovoreno je da se formiraju baze na severu Albanije i ćelije na Kosmetu za podršku albanske oružane pobune, po čemu se jasno vidi da ih je Al Kaida aktivno podržavala od samog početka. Kasnije su jedinice OVK preko Al Kaide ojačavane džihadistima iz Egipta, Alžira, Tunisa, Sudana, Čečenije, Irana i nekih drugih država Azije i Afrike, od kojih su neki bili i visokoprofesionalni u vojnom smislu pa su ugrađivani u komande i štabove OVK. Sve se to odvijalo sa znanjem i odobravanjem američkih i drugih zapadnih obaveštajnih službi.
ABU BAKIR SADIK Teroristi Al Kaide ugrađeni u OVK počeli su da na Kosmetu primenjuju svoja iskustva sa ratišta u Čečeniji, Avganistanu i dr. i da svoju surovost prenose na Albance. Tako su počela snajperska dejstva, podmetanje bombi, korišćenje eksplozivnih naprava, otmice ljudi i policajaca, drastična mučenja, pojedinačna i masovna ubistva civila i druge podmukle stvari koje su dodatno uznemiravale javnost i stvarale opštu nesigurnost. Surovost je postala doktrina OVK, bilo da su u pitanju vojne ili terorističke akcije. Pod pritiskom velikog priliva mudžahedina 1998. godine osnovana je njihova zasebna jedinica, pod komandom OVK pod nazivom „Abu Bakir Sadik“ koja je delovala na području Drenice. Po završetku rata njeni pripadnici su mahom ostali na Kosmetu.
U periodu samoproglašenja kosovske nezavisnosti 2008. godine, kada se očekivalo da Srbija taj jednostrani postupak neće tek tako prihvatiti, u Prištinu je stiglo 150 mudžahedina kao pojačanje jedinici „Abu Bakir Sadik“. Ne zna se tačno koliko je terorista iz te jedinice i članova njihovih porodica kasnije učestvovalo u ratu u Siriji, već se spominje samo ukupna brojka od oko 400 islamskih boraca koji su u Siriju „otišli sa Kosova“.
VOJNA OPCIJA? U ovom trenutku je bitno da teroristička opasnost prema Srbiji i Srbima na Kosmetu konstantno postoji i da je prebacivanje povratnika iz Sirije samo podizanje stepena opasnosti na viši nivo.
O tome govori i nova koncentracija militantnih mudžahedina na Kosmetu, jer oni su se mobilisali i ranije kada su preduzimani neki veliki i riskantni potezi.
Povratnici iz Sirije na Kosovo sigurno će biti maksimalno iskorišćeni za pripremu vojnog „rešenja“ problema i oružanog prepada na sever Kosova. Oni su prekaljeni u teškim bitkama sa nadmoćnijim i bolje naoružanim vojnim snagama, gde su bili izloženi žestokim dejstvima sa distance i iz vazduha. Niko bolje od njih ne može preneti ta kapitalna iskustva ratovanja pripadnicima „Vojske Kosova“, i niko drugi od belosvetskih instruktora koji špartaju Kosmetom ne može za Albance biti veći autoritet. Neki od njih su osposobljeni i za komandovanje manjim ili većim formacijama. Ima Albanaca koji su se kao borci Islamske države pročuli na svetskom nivou svojom surovošću i masovnim ratnim zločinima protiv civila i zarobljenika, kao Lavdrim Muhadžeri.
Pored toga što fanatizovani povratnici mogu biti instruktori, oni mogu biti ugrađeni u „Vojsku Kosova“ i dopunski je motivisati i fanatizovati u antisrpskom raspoloženju. Od njih se mogu formirati i samostalne specijalne jedinice za posebno rizične akcije, ali i za zastrašivanje stanovništva kako bi se pokrenuo novi srpski egzodus. Ipak, najveća opasnost od njihovog masovnog povratka na Kosmet jeste činjenica da su oni obučeni i veoma motivisani za izvođenje terorističkih akcija. Posebno su opasni oni koji su psihički pripremljeni a tehnički obučeni za izvođenje samoubilačkih akcija koje mogu izvoditi na severu Kosova, ali i širom Srbije. Serija terorističkih akcija u Šri Lanki jasno pokazuje da osnovni oblik borbe ISIS-a ponovo postaje klasični terorizam. Pažnja zapadnog sveta prema zločinima van Evrope i Amerike nikada nije adekvatna nivou stradanja i ogromnom broju mrtvih i ranjenih, što će sigurno pojačati napore terorista da svoje akcije prenesu u Evropu. Balkan dosad nije bio značajna meta terorističkih napada samo zato što je bio važna baza za organizovanje njihovih akcija, ali ne treba se previše nadati da će to tako ostati.
ŠTA MOŽE SRBIJA? U preventivi i merama suprotstavljanja eventualnim vojnim i terorističkim akcijama prema severu Kosova i centralnoj Srbiji najznačajniju ulogu imaju naše obaveštajno-bezbednosne agencije. One su dosad uspevale da spreče veća iznenađenja i da blagovremenim saznanjima o albanskim agresivnim planovima osujete njihovu realizaciju. Blagovremena saznanja, organizacija protivmera i alarmiranje domaće i svetske javnosti najbolji su faktor odvraćanja. Treba napomenuti da nam u tom smislu značajnu pomoć pružaju moćne ruske obaveštajne službe, koje naravno imaju daleko veće operativne i tehničke mogućnosti. Često njihova blagovremena i precizna upozorenja nateraju Albance da „povuku ručnu“ i odgode planirane akcije.
Svi verujemo da će vojnu agresiju na sever Kosova sprečiti Vojska Srbije koja budno prati dešavanja i da do novog pogroma i egzodusa neće doći. Nije tajna da Priština po uzoru na Hrvate uporno priprema nekakvu „kosovsku oluju“ iako su im šanse veoma slabe ako im se suprostavi naša vojska. Međutim, terorizam je nešto drugo i od njega ne postoji sigurna zaštita. Najbolji evropski bezbednosni sistemi su padali na ispitu o pitanju terorizma. Posebno je teška borba protiv samoubilačkih akcija koje se sve više koriste. Povratnicima iz Sirije nije problem da se s koloseka borbe za Islamsku državu, koja je uništena, prebace na kolosek borbe za lažnu državu Kosovo i da koriste iste terorističke metode. S povećanjem stepena terorističke opasnosti opšta bezbednost više ne može biti samo stvar stručnih bezbednosnih snaga. Preventivne mere se moraju prenositi na civilno stanovništvo kako bi svi znali da prepoznaju opasnost i kako treba postupiti da bi se ona osujetila.
Veoma je važno da srpske bezbednosne službe prepoznaju kao opasnost još jednu grupaciju islamskih fanatika koju SAD i NATO ne tretiraju kao teroriste nego kao saveznike, a koji imaju isti neprijateljski stav prema Srbima i Srbiji kao i borci za Islamsku državu. I oni su kao dobrovoljci učestvovali u ratu u Siriji kao vojnici Al Nusra fronta koji se borio protiv legalne sirijske vojske kao američki saveznik. Oni su obučavani u tajnim kampovima na Kosovu i prebacivani u Siriju kako bi se ojačao saveznički front koji je predvodila Amerika. I ovu kategoriju će prištinsko rukovodstvo i te kako znati da upotrebi u ostvarivanju plana stvaranja „Velike Albanije“.
