Istraživanje sprovedeno na miševima, objavljeno u časopisu “Nature Cell Biology”, pokazuje da naš biološki sat povećava sposobnost održavanja tela kada smo najaktivniji. Budući da znamo da biološki sat postaje neprecizniji što starimo, ovo otkriće moglo bi nam, prema autoru istraživanja dr Karlu Kadleru, pomoći da rešimo misterije vezane za starenje.
Otkriće baca novo svetlo na ekstracelularni ili vanćelijski matriks koji omogućava strukturnu i biokemijsku podršku ćelijama u obliku vezivnog tkiva poput kostiju, kože, tetiva i hrskavice.
Više od polovine telesne težine je vanćelijski matriks, a pola nje otpada na kolagen za koji su naučnici već odavno utvrdili da se potpuno formira do naše 17. godine.
Ono što su sada otkrili je da postoje dve vrste fibrila – mikroskopskih sitnih vlakana povezanih u snopove koji sačinjavaju tkiva. Deblje fibrile, dimenzija oko 200 nanometara u promeru su stalne i imamo ih tokom celog života, nepromenjene od naše 17. godine. Tanje fibrile, dimenzija oko 50 nanometara, lome se tokom dana pod naporima koje prolazimo, ali se u toku noći, dok spavamo, obnavljaju.
Kolagen je posmatran masenom spektrometrijom, a fibrile miševa najnovijom volumetrijskom elektronskom mikroskopijom svaka četiri sata tokom dva dana. Kada bi biološki sat oslabio, deblje i tanje fibrile bi se nasumično udružile i ponovno ga ojačale.
“Kolagen je naš najobilniji protein koji telu daje strukturu i obezbeđuje celovitost, elastičnost i čvrstoću vezivnog tkiva tela”, rekao je dr Kadler predstavljajući istraživanje. “Logično bi bilo očekivati da naš vanćelijski matriks vremenom postane sve slabiji zbog svakodnevnih pritisaka kroz koje prolazimo, ali sad konačno znamo zašto to nije tako”, rekao je doktor.
“Ovo saznanje može imati posledice na naše shvatanje biologije na najosnovnijem nivou. Možda je ovo put koji će nam objasniti kako rane zarastaju ili kako tačno starimo”, zaključio je Kadler.
Izvor. N1
