Oni su osudili i “činove sabotaže” prema Češkoj za koje se krivi Rusija.
“Agresivne akcije Rusije i jačanje njene vojne sposobnosti u bliskom susedstvu NATO, uključujući nedavnu eskalaciju u Crnom moru, na granici sa Ukrajinom i nelegalno anektiranim Krimom, i dalje prete evroatlantskoj bezbednosti”, navelo je devet šefova država u zajedničkom saopštenju usvojenom posle virtuelnog samita.
Učesnici kojma su se onlajn pridružili američki predsednik Džozef Bajden i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg osudili su “činove sabotaže Rusije na teritoriji Alijanse”, u osvrtu na eksploziju 2014. u skladištu municije u Češkoj kada su poginule dve osobe.
Oni su takođe izrazili “zabrinutost” zbog “sličnog ponašanja” Rusije u Bugarskoj, pozivajući se na istragu bugarskih tužilaca vezano za četiri eksplozije između 2011. i 2020. u skladištima municije u toj zemlji.
Više zemalja centralne i srednje Evrope proterale su prošlog meseca ruske diplomate u znak solidarnosti sa Češkom. Moskva je ocenila “apsurdnim” optužbe Praga i uzvratno proterala evropske diplomate.
Rumunski predsednik Klaus Johanis domaćin samita uz svog poljskog kolegu Andžeja Dudu rekao je da se “založio za jačanje vojnog prisustva saveznika, uključujući SAD, u Rumuniji i na jugu istočnog krila Alijanse”. Duda je bio u Bukureštu sa Johanisom dok su se ostali učesnici pridružili virtuelno.
Godišnji samit nazvan B9, okuplja Bugarsku, Estoniju, Mađarsku, Letoniju, Litvaniju, Poljsku, Rumuniju, Slovačku i Češku. Održan je mesec dana uoči samita NATO, predviđenog za 14. jun u Briselu u prisustvu predsednika Bajdena.
Svih devet država članica grupe B9 su tokom hladnog rata bile pod kontrolom Moskve, a tri baltičke države bile su deo Sovjetskog Saveza, danas su sve članice NATO-a i Evropske unije.
Na samitu NATO u junu fokus će biti na napetim odnosima sa Rusijom i Kinom, na povlačenju trupa iz Avganistana i na budućnosti vojnog saveza.
