Tim povodom će, u manastiru Rakovica u Beogradu, gde je sahranjen, i Kućincima, selu u Slavoniji, u kome je rođen biti služene liturgije. U Kučincima biće osveštana obnovljena crkva Svetih apostola Petra i Pavla u kojoj je patrijarh Pavle kršten.
Kako je Tanjugu rekao otac Đorđe Teodorović iz episkopije pakračko-slavonske, crkvu čija je obnova, nakon što je do temelja uništena u poslednjem ratu, počela u avgustu 2010, osveštaće srpski patrijarh Irinej.
Patrijarh Palve koji je u narodu bio omiljen zbog skromnosti i istinoljubivosti, bio je 44. srpski patrijarh i preminuo je u 95. godini 15. novembra 2009. godine. Na dan sahrane, na putu od Saborne crkve u Beogradu gde je kovčeg s telom bio bilo izložen, do porte manastira Rakovica ispratile stotine hiljada poštovalaca.
Episkop Pavle, rodjen kao Gojko Stojčević, imenovan je za 44. srpskog patrijarha početkom decembra 1990. godine, kada je na tronu Svetog Save nasledio patrijarha Germana.
Patrijarh Pavle bavio se i naučnim radom, među objavljenim delima su “Monografija o manastiru Devič”, beseda “Život po Jevandelju” i “Molitve i molbe”.
U njegovo vreme osnovana je Akademija SPC za umetnost i konzervaciju, vraćena je veronauka u škole, a Bogoslovski fakultet u okrilje Univerziteta.
Rođen je 11. septembra 1914. u selu Kućinci, Donji Miholjac, u porodici zemljoradnika. U rodnom mestu u Slavoniji završio je osnovnu školu, a nižu gimnaziju u Tuzli.
U Šestoj muškoj gimnaziji u Beogradu koju je pohađao vanredno da bi mogao da uporedo upiše i Medicinski fakultet, položio je ispit zrelosti.
Šestorazrednu bogosloviju završio je u Sarajevu 1936, a Bogoslovski fakultet u Beogradu, gde je prethodno završio i dve godine Medicinskog fakulteta.
Zamonašio se u manastiru Blagoveštenje u Ovčarsko-Kablarskoj klisuri. Službovanje u Eparhiji raško-prizrenskoj posvetio je i obnovi crkava i manastira, a posebno monaškog života.
Bogoslovski fakultet dodelio mu je zvanje počasnog doktora bogoslovlja.
I u Leposaviću biće održana liturgija povodom upokojenja patrijarha Pavla.
(Tanjug)
