Deset godina bez Ejmi Vajnhaus: "Rekla sam ti da donosim nevolju“ - BIGportal.ba
Magazin Showbiz

Deset godina bez Ejmi Vajnhaus: “Rekla sam ti da donosim nevolju“

Muzika Ejmi Vajnhaus obeležila je prvu deceniju 21. veka, a poslednji koncert je održala u Beogradu mesec dana pre nego što je preminula 23. jula 2011.

Zvučala je kao džez ili soul pevačica iz nekih davnih godina, ali je osvojila top liste i srca savremenika u prvoj deceniji 21. veka.

Ejmi Vajnhaus je snimila samo dva albuma i mnogima se čini da na pop sceni danas ne postoji takva zvezda, nezaboravno upečatljivog glasa, izuzetnog autorskog talenta i vruhunskog scenskog nastupa.

“Dala nam je goli život u muzici. O tome je najlepše pevala, pisala na najpoetičniji način”, kaže Bojana Vunturišević, pevačica i kompozitorka, za BBC na srpskom.

Vajnhaus je preminula 23. jula 2011, nekoliko nedelja posle otkazivanja turneje koju je započela koncertom u Beogradu 18. juna.

“Ejmi je posedovala autentičnost u glasu i pojavi, mogla je da peva popularni džez sa Tonijem Benetom, a imala je rokenrol personu, bila je naslednica Dženis Džoplin”, kaže Svetlana Đolović, urednica RadioAparata i muzička novinarka, za BBC na srpskom.

Vunturišević ocenjuje da je teško pisati o sopstvenom životu, a da to ne zvuči patetično i banalno.

“Od Ejmi sam učila emociju, iskrenost, ljubav i bol,”

Koncert u Beogradu: Ranjena lavica pred reflektorima

Tokom kratke izvođačke karijere, nije bilo neuobičajeno da Vajnhaus nastupa pod uticajem alkohola ili narkotika, svađa se sa publikom ili napusti binu usred koncerta.

Međutim, turneja organizovana 2011. najavljena je kao preokret, jer su “čak i britanski tabloidi pisali da je nikad nije bolje izgledala i da je konačno sazrela u veliku divu”, kaže Sagor Mešković za BBC na srpskom.

Mešković je godinama radio u organizaciji muzičkog festivala Egzit i velikih nastupa stranih izvođača u regionu i kaže da su pripreme za koncert Vajnhaus u Beogradu tekle besprekorno.

Njen menadžment je stigao tri dana ranije, prošao sve protokole sa organizatorima, ali se na dan koncerta po njima videlo da se nešto dešava, seća se on.

Organizatori su tražili da Vajnhaus ima potpuno ograđen prostor iza bine, a da ograde budu prekrivene crnim platnom, seća se on.

Stigao je i zahtev da neposredno pred izlazak na binu, postavljenu na Donjem gradu na Kalemegdanu, svi napuste prostor iza scene, što je, kako kaže, uobičajena praksa raznih velikih zvezda.

Kao predgrupa poznatoj pevačici nastupili su bendovi iz regiona: ElementalBei the Fish i Zemlja gruva.

“Sećam se bekstejdža, momenta kada je njen bend počeo da se penje na scenu, menadžera koji je unezvereno šetao i zabranjivao bilo kome da se približava bini”, kaže pevačica Ana Radonjić, poznatija kao Zoe Kida iz grupe Zemlja gruva.

Ejmi je krenula na binu u pratnji menadžera i direktora turneje, obojica dva fizički korpulentna čoveka za koja su mnogi posle pogrešno mislili da su njeno obezbeđenje, opisuje početak koncerta Mešković.

“Posebno mi smeta što i dan danas neko misli da su oni nju mogli naterati na bilo šta.

“Zaboga, pričamo o punoletnoj britanskoj državljanki koju da su terali na bilo šta, sutra bi već bili uhapšeni”, kaže on.

Menadžment Ejmi Vajnhaus odabrao je Brajana Rašića za zvaničnog fotografa koncerta.

“Sve redakcije u Beogradu su me zvale, bukvalno su kolege bili ljute, zašto ja mogu da slikam, a oni ne mogu,” seća se Rašić, fotograf mnogih koncerata svetskih zvezda i česti saradnik benda Rolingstons,

Kaže da je obećao kolegama da će poslati par fotografija da imaju šta da objave posle koncerta.

Meškoviću je delovalo da je Ejmi dobro raspoložena na početku koncerta.

Međutim, tokom izvođenja pesme Just Friends, kojom je otvorila koncert, Ejmi skida cipele i seda na monitor.

Nekoliko pesama će izvesti samo prateći vokali, a ona će govoriti publici: “Imam najbolji prateći bend na svetu”.

Usledili su zvižduci negodovanja, a po Meškoviću “kako je vreme odmicalo, revolt u njoj je nekako rastao”.

Duvačka sekcija je produžavala koreografske sekvence kako bi uneli dinamiku u nastup, seća se Zoe Kida.

Bina je bila visoka, a razmak između publike i bine mali, pa Rašić kaže mnogo toga nije video, jer je tražio dobar ugao za fotografiju.

“Video sam da se nešto dešava, da nije dobro, ona je odradila taj nastup i otišla”, seća se on.

Prvobitno, Rašić je agenciji s kojom sarađuje poslao najbolje fotografije s koncerta.

Kasnije su u svet otišle i slike zbunjene i uznemirene pevačice.

Kako je koncert u Beogradu izgledao iz publike

Jelena Maksimović, BBC novinarka

Gledala sam puno koncerata o životu: mali ih je nezaboravnih, dosta zabavnih, neke su izvođači otaljali kao nametnutu tezgu, onih dosadnih se ni ne sećam.

Ali nijedan nije bio toliko tužan kao nastup Ejmi Vajnhaus u Beogradu u junu 2011.

Da napišem izveštaj s koncerta poslao me je urednik muzičkog časopisa, čijeg se imena ni ne sećam, a verovatno ni on, pošto je magazin ugašen posle dva broja.

Kad je Ejmi počela da promašuje tempo, priča usred pesme, prateći vokali pevaju više od nje, a ona se tetura i grli samu sebe, nisam mogla da odem, iako se sam osećala kao da gledam kako se survava u provaliju.

I dok gleda unezvereno u publikukoja joj zviždi, žao mi je Ejmi, ali i devojčice par metara od mene, koja je sa roditeljima došla da gleda voljenog idola.

A nije da nas nije upozorila, pevajući You Know I’m No Good.

Zaronjena u rokenrol mitologiju koja opstaje na palim anđelima, ni danas ne umem da odredim šta je beskompromisni život umetnika, a gde počinju pritisci mašinerije pop muzike.

Ono što znam sigurno je da je odlaskom s ovog sveta, Ejmi Vajnhauspostala deo besmrtnog reda za talentovane i osetljive duše, a ne nekakvog kluba 27, izmišljotine medija gladnih skandala, koji su je proganjali do samog kraja.

Beogradski koncert nije bio poslednje pojavljivanje Ejmi Vajnhaus u javnosti.

Nastupila je kao podrška pevačici Dion Brumfild, kojoj je i bila kuma, u londonskom Raundhausu 20. jula 2011.

To je bio solidan nastup, kaže Rašić koji je fotografisao i taj koncert.

“Njen menadžer Rej, koga dugo poznajem, rekao mi je da su je tokom beogradskog koncerta čuvali i pazili, da nije bila sama da bi mogla da naudi sebi.

“Ona je na bini imala nervni slom.”

Zoe Kida kaže da je “Ejmi je bila kao neki duh, potpuno odsutna.”

“Od početka do kraja koncerta imala sam osećaj da joj nije dobro, da se muči i to je svima nama u publici bilo mučno da gledamo.”

Meškoviću su sati i dani posle koncerta bili traumatični.

Posebno su ga šokirali surovi medijski izveštaji “gde je ona postala potpuno nebitna svima i tek bi se poneki glas empatije čuo da razbije taj eho”.

“To je doslovno bilo linčovanje”, tvrdi on.

Na letovanju ga je zatekla poruka da je Ejmi preminula i seća se da tog dana nije ustao iz kreveta.

Stara duša

Ejmi Vajnhaus je rođena 1983. u Londonu.

Ljubav prema džezu i soulu ponela je iz kuće – otac je voleo da peva standarde Frenka Sinatre, a baka po majci Sintija bila je svojevremeno džez pevačica.

“Mnogi muzičari su štreberi i onda studiraju muziku iz prošlosti, dok je Ejmi iskonski, bukvalno u kostima, osećala tu muziku”, smatra Đolović.

Pohađala je čuvenu BRIT školu za izvođačke umetnosti, a u istoj generaciji bile su Adel i Džesi Džej.

Sa producentom Salamom Remijem je snimila album Frank (2003), koji spaja suvremeni ritam i bluz zvuk i džez standarde.

Debi album joj je doneo prestižnu Ajvor Novelo nagradu, koja se dodeljuje kompozitorima i autorima pesama.

“Fotografisao sam je 2004. na dodeli Brit nagrada, tada je bila punija i nasmejana”, seća se Rašić prvog susreta sa Ejmi Vajnhaus.

Nekoliko godina kasnije, na nominacijama za Kju nagrade pojavila se sa glumcem Raselom Brendom.

Izgledala je drugačije – istetovirana, natapirane kosom i mršavija, “ali ne onoliko kako je pamtimo kasnije”, opisuje je Rašić.

Nove pesme su bile drugačije: direktnije i emotivnije.

Kad je čula Rehab, pesmu o devojci koja odbija da ode u centar za odvikavanje od alkohola, Đolović kaže da je odmah znala da će “taj spoj džeziranog soul vokala, nemira koji se čuo u glasu biti planetarni uspeh”.

Ocenjuje da je zahvaljujući saradnji s producentom Markom Ronsonom, Vajnhaus napravila album pun prijemčivih hitova za širu publiku.



Glavni uticaj na album Back to Black su ženske soul grupe iz šezdesetih poput The SupremesThe Marvelettes i The Ronnettes.

Soul zvuk je možda bio ušminkan i sveden za pop publiku, ali su tekstovi otkrivali sirovost emocija.

“Kad od introspektivnih tekstova iz privatnog života napravite da budu pop hitovi, to je najbolja kombinacija. Publika uvek prepozna emociju,” tvrdi Đolović.

Back to Black osvojio je sve glavne muzičke nagrade: bio je to najbolji britanski album 2006, a od šest nominacija za nagradu Gremi, Ejmi je osvojila pet priznanja.

Zbog problema sa drogom nije dobila američku vizu i nastupala je na dodeli iz studija u Londonu.

“Ejmi je bila ženski glas moje generacije. Generacija Z ima Bili Ajliš, a mi smo imali Ejmi Vajnhaus”, kaže Bojana Vunturišević.

Rekla sam ti da donosim nevolju

Naslov albuma Back to Black koji je osvojio i publiku i kritiku, danas deluje proročanski, jer umesto da je vine u muzičku orbitu, njegovim izlaskom je Ejmi započela strmoglavi pad.

Ovo je jedna od najtužnijih večeri u mom životu…. gledao sam vrhunski talentovanu pevačicu, kako plače, tetura se po bini i psuje publiku, što je neoprostivo“.

Rečenicu nije napisao beogradski novinar posle junskog koncerta 2011, već kritičar dnevnog lista u Birmingemu posle nastupa Ejmi Vajnhaus u tom gradu 2007.

Sa divama iz prošlosti, poput Bili Holidej ili Roni Spektor, Ejmi nije samo delila muzičke reference, već i sklonost ka porocima i odabiru muškaraca koji će joj otežati i život i karijeru.

Skandali na koncertima, opijanje u javnosti, destruktivan brak, samo su podupirali utisak publike da je ona autentična rok zvezde.

“Ne mogu sve zvezde da budu Tejlor Svift i budu primer drugima.

“Njen izbor da se uništi je legitiman u rokenrol svetu, to je bio njen život do kraja”, smatra Svetlana Đolović.

Tabloidi su pratili sve što se dešava u braku sa destruktivnim Blejkom Filder Civilom, merili su joj kilograme i brojali tetovaže.

Na internetu je čak postojala stranica Amy Winehouse Deathwatch na kojoj se licitiralo koliko će Ejmi još živeti.

Vremena obeleženog nestabilnošću se seća i Rašić.

Došao je da je fotografiše kad je dobila nagradu dnevnog lista Miror.

“Za fotografiju mi je bilo potrebno 30 sekundi, ali je njen menadžment insistirao da ona prvo jede, a posle toga ju je zvao muž iz zatvora, nastao je haos, plakanje, razmazala joj se maskara,” kaže on.

Dodaje da je napustio taj prostor, a da nije ni fotografisao pevačicu.

Iako se danas mnogo otvorenije govori o mentalnom zdravlju, Đolović ne veruje da bi Ejmi Vajnhaus prošla bolje nego kada je trpela tabloidno proganjanje na vrhuncu karijere.

“Bez obzira na osvojenu slobodu, ne možemo da ukinemo čoveku želju i potrebu da bude onakav kakav želi da bude”.

Ejmi je bila, po njenom mišljenju, “ta loša devojka koja uživa u ulozi da pravi haos u školi, da pije, puši i drogira se”.

Njena najveća sreća je njena nesreća, pošto je stalno bila pominjana u novinama i to je “radilo posao”, objašnjava Rašić.

“To nije normalno, ali tako funkcionišu zvezde u današnje vreme”, zaključuje on.

Posle Ejmi

Pet nedelja posle otkazivanja turneje, Ejmi Vajnhaus je preminula u Londonu od trovanja alkoholom.

Publika je ostala uskraćena “za taj glas, za te pesme, neobičnu pojavu”, smatra Đolović.

Ona ne vidi nikoga na sceni danas ko je u stanju da izvodi ovu tehnički zahtevnu muziku, da je naslušan i ima odnos prema tradiciji, a zanimljiv savremenoj publici.

“Išli smo sa njom na Rehab. Crtali smo oči ajlajnerom samo da vidimo kako nam stoji. Mrzeli smo Blejka. Mrzeli smo njenog oca.

“Zato što smo voleli Ejmi”, zaključuje Bojana Vunturišević.


Izvor: BBC News na srpskom

Danas objavljeno

Otvorena soba za bijes gde sve može da se polupa- žene oduševljene!

Vanja A

Ikona 90-ih priznala zašto se povukla iz javnog života, za sve je kriv tretman koji voli i Ella Dvornik

Vanja A

Brad i Angelina se bore oko imanja koje vrijedi preko 160.000.000 dolara

Vanja A

Ostavite komentar