Veruje se da se prvi put pojavio u Sasandiskom carstvu 600 godina pre nove ere, a od tada je preživeo mnoge promene, te je od oko dve hiljade poznatih varijacija igre najveći broj razvijen u moderno doba. Samo jedna verzija – Chess960 koji je osmislio Bobby Fischer – ima 960 varijacija, i svaka verzija menja standardni položaj figura.
Interesovanje za šah je još više poraslo kada su se u igru uključili kompjuteri, a naročito kada je mašina Deep Blue kompanije IBM 1997. godine pobedila Gary Kasparova. Do 2007. godine situacija se još više promenila, pa su u igru ušli i mobilni telefoni. Zbog toga su mnogi ljubitelji igre zabrinuti što se poslednjih godina sve veći broj igrača oslanja na računare kada su u pitanju pripreme za turnire, te proveravanje novih strategija.
Velemajstor Vladimir Kramnik je nedavno objasnio da se većina partija danas igra „iz glave“ i da se često radi o kompjuterskim pripremama. U igru se uključio i DeepMind, te Kramnika pozvao da sarađuje sa ekspertima za veštačku inteligenciju, a nakon što su predstavili AlphaZero, koji je 2017. naučio da ljudske igrače pobeđuje u igrama kao što su šah, Go i Shogi, a sada istražuje nove šahovske varijante. Kreatori ističu da se radi o sistemu koji strategije uči od početka, bez ljudske supervizije, što znači da uči iz sopstvenog iskustva. Tako je za kratko vreme savladao ono za šta su ljudima potrebne godine, a učenje novih strategija pomaže da se bolje razume igra i da svaka partija dobije „dubinu“.
AlphaZero je u procesu učenja rekonstruisao i prastare šahovske strategije, da bi stigao do modernijih, ali mu je za to umesto vekova bilo potrebno tek nekoliko sati. Sve je više onih koji tvrde da AlphaZero „igra“ prirodnije od svojih mašinskih prethodnika, a sistem već može da igra mnoge varijante, čak i da menja šahovsku tablu – slično kao u varijanti Chess960. Budućnost izgleda bira i crna i bela polja.
Izvor: Tech Xplore/PCPress
