U tom upozorenju se navodi šta planetu zemlju, kao i sav živi svet na njoj, čeka u sledećih nekoliko decenija, preneo je portal Klix.ba.
2030.
U toj deceniji predviđa se da će glečeri nastaviti da se tope, što će prouzrokovati rast nivoa mora za 20 centimetara, podaci su Programa za istraživanje globalnih promena pri Ujedinjenim nacijama.
Prema podacima američke Agencije za okeane i atmosferu (NOAA), ljudske aktivnosti nastaviće negativno da utiču na koralne grebene, a već je njih 60 odsto znatno ugroženo.
Iz Svetske banke upozorili su i da bi smanjenje prinosa od useva za posledicu imalo ekstremno siromaštvo još 100 miliona ljudi, dok iz Svetske zdravstvene organizacije (WHO) ukazuju na to da će zdravstveni problemi prouzrokovani klimatskim promenama dovesti do godišnje smrti 250.000 ljudi.
2040.
Globalna temperatura bi tokom te decenije mogla da poraste iznad 1,5 stepeni Celzijusa, pretpostavka je Međuvladinog panela za klimatske promene pri UN-u (IPCC). Podaci organizacije “Climate Central” pokazuju da bi Bangladeš, Vijetnam i Tajland mogli da budu pogođeni godišnjim poplavama, što će veliki broj osoba primorati na migracije.
Takođe, prema IPCC-u, osam odsto globalne populacije biće suočeno s redukcijom vode. Na Arktiku bi se moglo desiti da tokom leta više uopšte nema leda. Nivo mora u Meksičkom zalivu bi tokom 2040-tih mogao da poraste porasti za 60 centimetara, podaci su Centra za naučnu edukaciju.
2050.
Tokom te dekade temperature od 60 stepeni Celzijusovih mogle bi da pstanu svakodnevica za dve milijarde ljudi. Ako bi izostala adekvatna reakcija na klimatske promene, zaštitne maske bi morale da se nosi svaki dan zbog smoga.
Na severu Sjedinjenih Američkih Država godišnje bi se dešavalo 25 velikih poplava. Dalje, zbog nesigurnosti u nabavkama hrane i vode 140 miliona ljudi bi moglo da bude raseljeno, upozorenje je iz Svetske banke.
Početak sledećeg veka
Prema IPCC-u, globalna temperatura bi na početku sledećeg veka mogla da poraste za više od četiri stepena. Zbog porasta nivoa mora mnogi delovi sveta bili bi neprepoznatljivi. Primera radi, veći deo Floride bi nestao.
U UNESCO-u pretpostavljaju da bi koralni grebeni potpuno nestali, a i insekti bi postali prošlost. Blizu 40 odsto planete bilo bi pogođeno sušama.
Prema američkoj Agenciji za zaštitu okoline (EPA) svake godine u SAD-u bi se dešavali požari koji bi uništili prostor jednak prostoru Masačusetsa. Portugal i Španija postali bi pustinjsko područje.
