U francuskom gradu Kompjenju, u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša 11. novembra 1918. godine u 11.00 sati potpisano je primirje u Prvom svetskom ratu, koje je bilo na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919. godine.
Pobedu u Velikom ratu Srbija je nesrazmerno skupo platila. U do tada najstrašnijem sukobu koji je svet video, prema podacima Konferencije mira u Parizu 1919, Srbija je izgubila 1.247.435 ljudi, odnosno 28 odsto celokupnog stanovništva koje je imala po popisu iz 1914. godine, kao i 60 odsto muške populacije. Od tog broja poginulo je ili umrlo od rana i epidemije 402.435 vojnika.
Dan primirja u Srbiji je državni praznik, a svečano i na najvišem nivou se obeležava i u zemljama pobednicama poput Velike Britanije, Francuske, Italije, Rusije, SAD, Novog Zelanda i Belgije.
Srbija se sa ponosom i pijetetom seća na stotine hiljada civila i ratnika, nevino i junački postradalih u borbama za odbranu i oslobođenje domovine tokom četiri ratne godine – 1914. do 1918.
Državna ceremonija polaganja venaca povodom obeležavanja 103. godišnjice od potpisivanja primirja, koju organizuje Odbor Vlade Srbije za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova sa Ambasadom Srbije u Severnoj Makedoniji, biće održana na Srpskom vojničkom groblju u Bitolju.
Ceremoniju će predvoditi državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Miodrag Kapor.
U Beogradu će Dan primirja biti obeležen polaganjem venaca na Spomen – kosturnicu branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu na Novom groblju.
Osim toga, ceremonije povodom Dana primirja u Beogradu će se održati i na Francuskom vojnom groblju, kod Spomen-kosturnice ruskih vojnika stradalih u Prvom svetskom ratu i na groblju Komonvelta.
Dan Primirja će u srpskoj prestonici biti obeležen i izložbom “Dani ramondi, vaskrsavajućih dragulja Balkanskog poluostrva” koja će, sa početkom u 12 sati, biti otvorena u Botaničkoj bašti “Jevremovac”.
Na izložbi, koja će biti otvorena do 15. novembra posetioci će moći da se upoznaju sa biologijom, ekologijom i fiziologijom natalijine ramonde i srpske ramonde, a biće izloženi i živi primerci tih vrsta.
Nagrada “Majka Srbija” Đorđu Mihailoviću
Planirano je da čuvar srpskog vojničkog groblja iz Prvog svetskog rata Zejtinlik u Solunu Đorđe Mihailović primi nagradu “Majka Srbija” za izuzetan doprinos u oblasti odnosa matične države i dijaspore.
Nagradu će Mihajloviću u Konzulatu u Solunu uručiti ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.
Uvertira za obeležavanje praznika bilo je počasno ispaljivanje deset plotuna sa Savske terase na Kalemegdanu.
U Srbiji je ovaj dan prvi put zvanično obeležen 2012. godine.
Simbolika Natalijine ramonde
Kao glavni motiv za amblem praznika koristi se cvet Natalijina ramonda, ugrožena vrsta koja raste na istoku Srbije i na planini Nidže na najvišem vrhu Kajmakčalana, a na kojoj je srpska vojska pod komandom vojvode Živojina Mišića vodila žestoke borbe protiv Bugara kako bi stvorila uslove za proboj Solunskog fronta.
Simbolika cveta je višestruka, kako zbog staništa, tako i zbog imena – cvet je nazvan po kraljici Nataliji Obrenović, a poznat je i kao cvet feniks, jer čak i kada se potpuno osuši i kad se zalije može da oživi, što ukazuje na vaskrs srpske države iz pepela posle Prvog svetskog rata.
U amblemu se pojavljuje i motiv trake Albanske spomenice, koja se nalazi iznad cveta.
