Ono što se u proteklih nedelju dana dešavalo u Italiji nije nikakva fikcija, iako neodoljivo podseća na imaginarni trećerazredni holivudski scenario. Osim što niko još ne zna kada će se i kako završiti epidemija smrtonosnog virusa korona koja je iznenada pogodila zemlju, izazvala opštu paniku i histeričnu paranoju i, logično, dovela do masovne nacionalne kohezije i slepog verovanja unezverenog naroda u tzv. spasioce – vladu premijera Đuzepea Kontea!
Italijanska politička scena već duže vreme podseća na TV sapunice u kojima se dešavaju svakojaka čuda, ali najnoviji dramski obrt je toliko nadrealan da bi se čak i najnaivniji gledalac zapitao da scenarista ipak nije možda malo preterao kada je, u već ionako dramatičnu priču prepunu intriga, izdaja, laži i prevara, iznenada uveo i novog misterioznog protagonistu – smrtonosni virus koji se progresivno širi i preti da devastira sve oko sebe. Srećom, pojavljuju se odlučni, sposobni i hrabri dobri momci koji posle brojnih peripetija uspevaju da pobede zlog momka, tačnije zli virus, na opšte oduševljenje naroda koji je sada blažen i srećan što je preživeo apokalipsu.
Nažalost, ono što se u proteklih nedelju dana dešava u Italiji nije nikakva fikcija, iako neodoljivo podseća na gorepomenuti imaginarni trećerazredni holivudski scenario. Osim što niko još ne zna kada će se i kako završiti epidemija smrtonosnog virusa korona koja je iznenada pogodila Italiju, izazvala opštu paniku i histeričnu paranoju i, logično, dovela do masovne nacionalne kohezije i slepog verovanja unezverenog naroda u tzv. spasioce – vladu premijera Đuzepea Kontea.
Sastavljena na brzinu, od donedavno ljutih neprijatelja, navodno usled strogog ultimatuma iz Brisela, ova crveno-žuta koalicija levičara iz redova Demokratske partije (PD) i bivših populista iz Pokreta pet zvezdica, zbog brojnih svađa i afera, bila je na klimavim nogama i bilo je samo pitanje dana kada će ona pasti i Italija tako konačno izaći na slobodne izbore i odlučiti o svojoj sudbini. A s obzirom na to da su rezultati ispitivanja javnog mnjenja jasno pokazivali da ubedljivo vodi stara briselska noćna mora Mateo Salvini, uprkos upornim i neuspešnim pokušajima da se on diskredituje i izbaci iz političke utakmice, epidemija je zaista stigla kao poručena. Što bi rekli brojni italijanski cinici, odnosno zli jezici, mnogi iz redova politički korektne kaste, uplašeni za vrlo izvesni gubitak političkih fotelja na skorim izborima, čak su se i iskreno obradovali i odmah počeli da zbijaju redove i šire paniku.
DŽORDž ORVEL JE DEFINITIVNO BIO U PRAVU Ako se po učestalim tvrdnjama radikal šik elite Italija vratila u neslavne i crne tridesete godine prošlog veka zbog navodno povampirenog fašizma koji personifikuje omraženi Mateo Salvini, sada niko zaista nema nimalo sumnje da novonastala atmosfera opšteg straha koja je iznenada zavladala u Milanu neodoljivo podseća na epidemiju kuge koja je 1600. godine harala gradom, a koju je na stranicama svog remek-dela „Verenici“ verno dočarao italijanski klasik Alesandro Manconi.
Jer kao što tada niko nije znao kako je nevidljivi bacil kuge dospeo među srednjovekovne gradske zidine i za kratko vreme pokosio na stotine ljudskih života, tako ni sada niko ne zna odakle se iznenada pojavio mikroskopski ubica Covid-19, poznatiji kao kineski virus korona, i metropolu od četiri miliona stanovnika i ekonomsku lokomotivu Italije paralisao i bacio na kolena.
Kako bi se sprečilo progresivno širenje epidemije, Vlada je izdala hitni dekret i uvela drastične kazne za sve one koji ga se ne budu striktno držali. Od danas (ponedeljak, 24. februar) važe specijalne mere: zabranjena su sva javna okupljanja, zatvorena su obdaništa, škole, fakulteti, teretane, bazeni, muzeji, bioskopi, pozorišta, uključujući tu i legendarnu Skalu; otkazani su svi koncerti i fudbalske utakmice, a politički korektni milijarder Đorđo Armani, poznatiji i po nadimku Kralj Đorđo, koji je za neupućene vlasnik pola Milana, svoju reviju povodom Milanske nedelje mode održao je bez prisustva publike – prenošena je putem lajv strima.
Inače, da panika bude kompletna, većina luksuznih butika svetskih modnih ikona u čuvenoj Meki svih modnih poklonika u milanskoj ulici Montenapoleone je do daljeg zatvorena. Zatvorene su uglavnom i sve prodavnice, osim samoposluga i privatnih radnji s prehrambenim proizvodima čiji su vlasnici iskoristili situaciju i preko noći duplirali cene računajući da je epidemija idealna prilika da dodatno zarade na razmaženim i dobrostojećim klijentima koji ne pitaju za cenu i pre svega žele kvalitet i komoditet. Naime, po milanskim samoposlugama dešavaju se i učestale tuče i to za nekoliko kila mesa, ribe, za konzerve pasulja, tunjevine, konzervisanog paradajza, smrznutog povrća i paste, tako da ako neko zakasni, ostaje gladan jer zatiče prazne rafove. Ovakve scene su našim čitaocima vrlo dobro poznate, ali u Italiji su do sada bile nepoznanica; bar za one koji su rođeni posle rata i koji ne znaju šta su prazne radnje i glad.
Zavladao je strah za goli život, tako da napredak medicine, tehnologije i ostalih modernih izuma nije doprineo da i prosečni ljudski um uznapreduje, da se sabere i odupre masovnoj histeriji i panici koja je i danas ista, pomenuli smo, kao u vreme kuge u Milanu 1600. godine.
MISTERIJA NULTOG PACIJENTA Italija se posle Kine i Koreje danas nalazi na neslavnom trećem mestu u svetu po broju zaraženih kojih je, nažalost, iz sata u sat sve više. U nedelju, 23. februara, u milanskoj regiji bilo je 20 zaraženih lica, a njihov broj se za 24 sata vrtoglavo popeo na 172. Ako se tome doda i drugo žarište epidemije u regiji Veneto (okolina Padove), dolazimo do broja od 230 nesrećnika, što se izmenilo već za dva časa – obolelih je 282, tako da je Italija postala evropski rekorder po broju zaraženih od kojih se njih 30 nalazi u kritičnom stanju – u dubokoj komi i na intenzivnoj nezi po specijalizovanim infektivnim bolnicama. Ostali su izolovani od sveta u svojevrsne lazarete; ili, kako se to sada politički korektno kaže, u „sabirne centre za zaražene“ i obilaze ih specijalne medicinske ekipe koje po opremi podsećaju na astronaute.
Posebno je zanimljiva upravo pristigla vest (utorak, 25. februar): EU parlament odlučio je da svi koji stižu iz Italije prvo moraju da provedu dve nedelje u specijalnom karantinu.
Inače, još uvek se ne zna kako je pomenuti virus korona stigao u Italiju, odnosno ko je takozvani nulti pacijent. Hans Kluge, direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu, iz Ženeve je stigao u Milano i zatražio od italijanskih kolega da pod hitno razreše ovu misteriju. Za sada se jedino zna da italijanska masovna epidemija nema nikakve veze sa svetskim epicentrom zaraze smrtonosnim virusom Covid-19. Rekonstruisana je istorija bolesti pacijenta broj jedan, izvesnog 38-godišnjeg menadžera Matije i aktivnog sportiste iz okoline Milana koji je iznenada dobio visoku temperaturu koja je prelazila 40°C i kojeg je pre nekoliko dana uspaničena supruga, inače u 8. mesecu trudnoće, odvezla do dežurne službe Hitne pomoći gde mu je ustanovljena teška upala pluća. Njegovo stanje se uprkos terapiji masivnim dozama antibiotika nije popravljalo i tada je utvrđeno da je u pitanju virus korona. Ubrzo se ispostavilo da su na „kineski virus“ pozitivni njegova supruga i roditelji. Inače, Matija se krajem januara video na ručku s prijateljem koji se upravo vratio iz Kine i koji je odmah proglašen za glavnog infektora i na silu odveden u bolnicu na ispitivanje. I taman kad se pomislilo da je misterija rešena i da je ovaj mladi menadžer famozni nulti pacijent za kojim se traga, svi detaljni testovi su pokazali da je savršeno zdrav i negativan na virus korona. Inače, slična je i istorija bolesti 68-godišnjeg penzionera iz okoline Padove Adrijana Trevizana, koji nikada nije putovao van Italije. Zna se da mu je pozlilo u lokalnom kafiću dok je s grupom domaćih Kineza gledao fudbalski derbi Inter–Milan, da je hitno hospitalizovan u lokalnu bolnicu, gde je, nažalost, ubrzo preminuo od virusa korona. Odmah su na ispitivanje sprovedeni i Kinezi, ali je utvrđeno da su svi negativni na virus.
POLICIJSKI SAT
Uveden je i svojevrsni policijski sat – svi kafići, klubovi i diskoteke moraju da prestanu s radom u 18 časova, ali je zanimljivo da su od ovog pravila izuzeti restorani. Autor ovog teksta pozvao je 24 časa dežurnu službu novoformiranog Komiteta za borbu protiv epidemije kako bi dobio zvanično objašnjenje zašto je dozvoljeno i bezbedno da neko može celu noć da jede, pije i peva u restoranu, a rizično i zabranjeno da uveče ode u kafić, sluša muziku i s prijateljima popije piće. Odgovor je bio kratak i jasan: „Takva je direktiva i mi nemamo dodatnih informacija.“
Ispostavilo se da su organizovane i službe volontera sa zadatkom da krstare gradom i eventualno prijavljuju one svojeglave koji ne poštuju novonastalu grobnu tišinu i sablasnu pustoš koja je zavladala gradom. Tako je, upravo zahvaljujući anonimnoj prijavi nekog savesnog i poslušnog građanina, vlasniku vrlo posećenog kafića, u neposrednom susedstvu autora ovoga teksta, komunalna policija banula u lokal uveče, u pola devet. I odmah oduzela licencu, tako da su sva njegova nastojanja da ubedi patrolu da je u pitanju privatna zabava s prijateljima bila uzaludna. Rečeno mu je, citiramo: „U ovakvoj alarmantnoj situaciji treba biti disciplinovan i držati se zacrtanih pravila. Nemoralno je od njih odstupati, a pogotovo organizovati privatne zabave s prijateljima, piti, pevati i slaviti u ovako sumornoj situaciji.“
MODERNI KARANTIN 21. VEKA Inače, od ponedeljka, 24. februara, kada su na snagu stupile vanredne vladine mere, celo područje od 11 opština na jugoistoku Milana gde je buknula epidemija je potpuno izolovano, tako da se 50.000 ljudi našlo u prinudnom karantinu. Zabranjeni su izlasci iz sela, a ovu „crvenu zonu“ obezbeđuju kordoni od 500 naoružanih policajaca i karabinijera. S obzirom na to da je nekoliko lica do sada uspelo da pobegne, od juče zaštitni kordon oko zaražene oblasti obezbeđuje i oko 300 vojnika pa se nekoliko novih pokušaja bekstva neslavno završilo – svi buntovnici su pohapšeni i po kratkom postupku smešteni u lokalni zatvor.
Međutim, prava panika tek nastupa jer je utvrđeno da su se i u centru Milana, koji je dosad važio za takozvanu „žutu zonu“, pojavile tri zaražene osobe. Ozbiljan problem da ozbiljniji ne može biti, tako da je potpuno razumljivo što je milanski gradonačelnik Bepe Sale izjavio da od brige ne može da spava. Jer lako je izolovati sanitarnim kordonom 50.000 ljudi i desetak sela, ali šta preduzeti u slučaju metropole od četiri miliona ljudi?
Inače, polako ali sigurno cela Italija se pretvara u svojevrsni karantin jer susedne države počinju da blindiraju svoje granice i vraćaju italijanske vozove, autobuse, kao i privatne automobile. U Briselu je već došlo do žestoke svađe među poslanicima u EU parlamentu; pedantni Nemci odmah su optužili italijanske kolege za neorganizovanost, neozbiljnost i nesposobnost da spreče širenje zaraze. Odmah je reagovao uvređeni italijanski premijer i poručio „evropskoj braći“: „Ako već ne želite da nam pomognete, onda nas bar ne vređajte i ne ponižavajte.“ Za sada, od toliko hvaljene i slavljene evropske solidarnosti i pomoći nema ni traga ni glasa. A kako će se situacija dalje razvijati, to zaista niko ne može da zna. Inače, u Karantinu Italija ubedljivo najtraženiji proizvod su zaštitne maske, a pogotovo model FFP3 sa centralnim ventilom, tako da retki prolaznici na pustim ulicama deluju nestvarno i gotovo svemirski. Za izbirljive klijente koji ni u ovakvo dramatičnoj situaciji ne odustaju od elegancije i modnih trendova na tržištu se pojavila i prva ekskluzivna firmirana maska s potpisom modne kuće „Fendi“, a specijalnu kolekciju ovog novog modnog rekvizita za sve one koji drže do sebe najavio je i Đorđo Armani. Ali zato još uvek nema leka za smrtonosni virus, a poznati svetski virolozi nisu nimalo optimisti kada poručuju da se nekoj eventualnoj vakcini možemo nadati tek za godinu dana. Šta drugo reći nego sklopiti ruke, pogledati u nebo i pomoliti se Bogu da i ova „nova kuga“ što pre prođe.
