Kada čujete termin “Dizni na ledu”, možda ćete pomisliti na veoma popularnu trupu klizača koja svoju tačku u kojoj se pojavljuju Miki i Mini izvodi širom sveta. Ali možda ste od onih kojima će prva asocijacija na to biti i pomalo uznemirujuća urbana legenda koja kaže da je telo Volta Diznija zamrznuto u kriogenoj komori koja sadrži tečni azot da bi ga kasnije oživeli.
Milioni dece širom sveta i generacija ljudi koji su odrasli na Diznijevim crtaćima možda bi se i obradovali mogućnosti da tvorac Mikija Mausa i Paje Patka “magično” oživi i ponovo bude među nama, ali istina je da se to neće dogoditi i da je reč ipak samo o – urbanoj legendi.
Hronični pušač
Volt Dizni bio je strastveni pušač još od Prvog svetskog rata. U godinama koje su usledile zaposleni u kompaniji su uvek znali kada on dolazi jer bi se čuo karakteristični suvi kašalj, a poslednje godine života bio je i vidno iznemogao i iscrpljen.
Dugo je bolovao od hronične opstruktivne bolesti pluća, kao i od teškog oštećenja kičme usled pada sa konja dok je igrao na holivudskom polo turniru tridesetih godina prošlog veka.
Početkom novembra 1966. Dizni je počeo da se žali na jak bol u vratu i nogama zbog kog mu je postalo teško da radi. Rendgenski snimak grudnog koša otkrio je tumor veličine oraha u levom plućnom krilu, a onkološki hirurzi su preporučili hitno uklanjanje njegovog većeg dela.
Dan kada je otišao Volt Dizni
Operacija je izvedena 6. novembra iste godine. Dizni se žalio na kratak dah, ali jednom kada su hirurzi pristupili operaciji otkrili su da je pravi problem to što se rak pluća već proširio na limfne čvorove i druge delove tela.
Uvek energičan, Dizni je nakon operacije postao senka čoveka kakav je bio, a hemoterapija je činila da se oseća joć nemoćnije. Iako je silno želeo da se vrati na posao, nikada više nije kročio u svoj voljeni studio. Dve nedelje nakon operacije Volt Dizni je hitno vraćen u bolnicu. Umro je 15. decembra 1966. godine. Bilo mu je 65 godina.
Volt Dizni je kremiran dva dana nakon smrti, a urna u kojoj je bio njegov pepeo sahranjena je u porodičnom mauzoleju na groblju Forest lon u Glendejlu u Kaliforniji. Bila je to mala privatna služba kojoj su prisustvovali samo njegova žena Lilijan, njegove ćerke i njihovi muževi i deca. Po Diznijevoj izričitoj volji, nije organizovana javna sahrana.
Poreklo urbane legende
Teško je tačno odrediti kada su i kako tačno počele glasine o tome da je Dizni zaleđen. Početkom 1967. godine, samo nekoliko nedelja nakon njegove smrti, reporter tabloida “The National Spotlite” tvrdio je da se ušunjao u bolnicu u kojoj je Dizni proveo poslednje dane i video čuvenog umetnika u kriogenom metalnom cilindru!
Tabloid je kasnije priznao da je vest izmislio, podstaknut pričama o “zamrzavanju ljudi” koje su tih dana bile aktuelne (dve nedelje nakon smrti Volta Diznija zaleđen je prvi čovek ikada), ali je priča nastavila da živi.
Godine 1969. francuski časopis “Ici Paris” i američki magazin “The National Tattler” proširili su glasine predviđajući da će Dizni biti “odmrznut” 1975. Neki su otišli toliko daleko da su tvrdili da je komora u kojoj “spava” pohranjena ispod vožnje “Pirati sa Kariba” u Diznilendu u Kaliforniji.
Neki su nagađali da je Dizni čitao knjigu Roberta Etingera iz 1964. godine, “Perspektiva besmrtnosti”, koja je na jednom mestu govorila o verodostojnim i manje verovatnim aspektima nauke o krionici.
Ta knjiga, i mnoge druge slične njoj, koje su se pojavile nakon Diznijeve smrti, predviđale su dan kada će medicina biti dovoljno napredna da izleči bolesti zamrznutih i uspavanih osoba dozvoljavajući stručnjacima za krioniku da ih odmrznu i tako “vrate u život”.
Ipak, nema dokaza da je Dizni ikada čuo, a kamoli čitao ovu knjigu. Jedna od njegovih ćerka Dajan je 1972. javno demantovala glasine.
“Nema apsolutno nikakve istine u tome da je moj otac, Volt Dizni, želeo da bude zamrznut. Sumnjam da je moj otac ikada čuo za krioniku”, istakla je ona.
Ipak, priče o tome da Dizni “spava” i čeka da bude probuđen nastavile su da žive. Devedesetih ove urbane legende su navedene kao “stručni citati” u nekoliko manje nego pouzdanih Diznijevih biografija, a nakon pojave interneta proširile su se svetom neviđenom brzinom.
I – mit je rođen!
