Bol, grčevi ili stezanje u nogama tokom hodanja mogu da budu prvi znak periferne arterijske bolesti. Stručnjaci upozoravaju da ovo stanje povećava rizik od srčanog i moždanog udara.
Lekari upozoravaju na simptom koji se često javlja u nogama, a koji mnogi zanemaruju jer ga povezuju sa umorom, fizičkim naporom ili starenjem. Reč je o bolu, grčevima ili osećaju stezanja u mišićima nogu, najčešće u listovima, koji se pojavljuju tokom hodanja i nestaju nakon kraćeg odmora.
Ovaj simptom poznat je kao intermitentna klaudikacija i jedan je od najčešćih znakova periferne arterijske bolesti (PAB), stanja koje ukazuje na ozbiljne probleme sa cirkulacijom i povećava rizik od srčanog i moždanog udara.
Šta je periferna arterijska bolest?
Periferna arterijska bolest je rasprostranjeno oboljenje krvnih sudova koje pogađa više od 200 miliona ljudi širom sveta.
Nastaje usled postepenog nakupljanja masnih naslaga, holesterola i drugih materija na unutrašnjim zidovima arterija. Ovaj proces poznat je kao ateroskleroza i dovodi do sužavanja krvnih sudova, čime se smanjuje protok krvi bogate kiseonikom.
Iako može da zahvati arterije ruku i karlice, najčešće pogađa noge. Kada se arterija značajno suzi ili potpuno začepi, mišići i tkiva ne dobijaju dovoljno kiseonika, što dovodi do pojave simptoma.
Problem je što mnogi ljudi dugo nemaju nikakve simptome, pa se bolest često otkrije tek kada je uznapredovala.
Najčešće ignorisani simptom
Najčešći rani znak periferne arterijske bolesti jeste bol u nogama tokom fizičke aktivnosti.
Klaudikacija se može opisati kao:
- grč mišića
- osećaj zamora
- pečenje
- stezanje u listovima, butinama ili zadnjici
Bol se javlja zato što sužene arterije ne mogu da obezbede dovoljno krvi i kiseonika mišićima tokom hodanja, penjanja uz stepenice ili drugih aktivnosti.
Karakteristično je da se simptomi javljaju nakon približno iste pređene udaljenosti i povlače nekoliko minuta nakon odmora.
Vaskularna hirurškinja dr Erika Mičel ističe da je upravo ovaj obrazac veoma važan za prepoznavanje bolesti.
“Bol u nozi koji se pogoršava tokom hodanja, a smanjuje nakon odmora, klasičan je simptom periferne arterijske bolesti.”
Mesto na kojem se bol javlja često može da ukaže na lokaciju suženja arterije. Na primer, bol u listu može da ukazuje na problem u butnoj arteriji, dok bol u kuku ili zadnjici može da bude povezan sa arterijama karličnog područja.
Bol u nogama Foto: Shutterstock
Drugi simptomi loše cirkulacije u nogama
Kako bolest napreduje, tegobe postaju izraženije. Kod nekih osoba bol se javlja čak i tokom mirovanja, posebno noću dok leže. Ovo stanje poznato je kao ishemijski bol u mirovanju i često prekida san.
Osim toga, mogu se pojaviti i drugi simptomi:
- hladna stopala ili donji dio nogu
- utrnulost nogu
- osećaj slabosti
- sporo zarastanje rana na stopalima i prstima
- promjene boje kože
- blijeda ili sjajna koža
- gubitak kose na nogama
- spor rast noktiju
- slab ili neprimjetan puls u stopalima
Kod muškaraca, suženje arterija u predelu karlice može da bude povezano i sa erektilnom disfunkcijom.
Zašto je ova bolest opasna?
Najveći problem kod periferne arterijske bolesti nije samo loša cirkulacija u nogama.
Ona predstavlja snažan pokazatelj da se ateroskleroza verovatno razvija i u drugim delovima organizma, uključujući arterije koje snabdevaju srce i mozak.
Stoga, osobe s perifernom arterijskom bolešću imaju značajno veći rizik od:
- srčani udar
- moždani udar
- druge ozbiljne kardiovaskularne komplikacije
Stručnjaci naglašavaju da ovu bolest ne treba posmatrati samo kao problem nogu, već kao ozbiljno upozorenje na stanje celokupnog kardiovaskularnog sistema.
Doktor pregleda ženu. Foto: srisakorn wonglakorn/Shutterstock
Ko je izložen najvećem riziku?
Rizik se povećava sa godinama, posebno nakon 50. godine života.
Najvažniji faktori rizika su:
- pušenje
- dijabetes
- visok krvni pritisak
- visok holesterol
- povišeni trigliceridi
- hronična bolest bubrega
- gojaznost
- porodična istorija srčanih i vaskularnih bolesti
Istraživanja pokazuju da pušači i osobe sa dijabetesom imaju dva do četiri puta veći rizik od razvoja periferne arterijske bolesti.
Kontrola šećera u krvi Foto: Freepik
Lečenje ne podrazumeva uvek operaciju
Lečenje ima dva osnovna cilja: smanjenje simptoma i sprečavanje ozbiljnih komplikacija poput srčanog i moždanog udara.
U početnim fazama, najvažnije promjene su životne navike:
- prestanak pušenja
- zdrava prehrana
- redovna fizička aktivnost
- kontrola krvnog pritiska i šećera u krvi
Posebno se preporučuje program hodanja pod nadzorom stručnjaka, tokom kojeg osoba hoda do pojave bola, zatim odmara i nastavlja aktivnost. Vremenom se tako može poboljšati cirkulacija i povećati izdržljivost.
Lekari često propisuju i lekove za sprečavanje stvaranja krvnih ugrušaka, snižavanje holesterola i regulaciju krvnog pritiska.
Vaskularni hirurg dr Čarls Lithejd ističe da se terapija prilagođava svakom pacijentu pojedinačno.
“Ne mora svaki pacijent koji dođe kod vaskularnog hirurga odmah na operaciju. Plan lečenja zavisi od simptoma i težine bolesti.”
Kod težih oblika bolesti mogu se primeniti procedure poput angioplastike, ugradnje stenta, uklanjanja plaka iz arterije ili hirurške premosnice (bajpasa), kojom se pravi novi put za protok krvi oko začepljenog dela krvnog suda, piše 24sata.hr
