Među meštanima postoje strahovanja da tamo niče “nova Maoča”, piše “Dnevni avaz”.
List podseća da je Islamska zajednica u BiH u februaru 2016. godine takozvanim nezavisnim “paradžematima” ponudila je integraciju, ili će, u protivnom, zabraniti njihov rad.
Džemat je osnovna i najmanja organizaciona jedinica pripadnika islamske vere.
U aprilu 2016. saopšteno je da je sedam od 29 paradžemata pristalo da se stavi pod okrilje Islamske zajednice, dok su 22 to odbila. Jedan od onih koji su odbili je i paradžemat Stijena kod Cazina.
“Dnevni avaz” piše da meštani tog i okolnih sela javno izražavaju zabrinutost, jer niču nove kuće na zemljištu koje masovno kupuju pripadnici selefijskog pokreta, a put do njihovog mesdžida, centralnog objekta koji koriste za obavljanje molitve, još je makadamski.
Glavni imam u Cazinu efendija Said Mujakić kaže da je njima pre tri godine ponuđena integracija, ali da su oni odbili.
“Tada sam im rekao da će ubuduće biti predmet bezbednosnih službi i države. Teško je razgovarati s tim ljudima”, kaže Mujakić.
Bajro Kailjković, koji pored svog brata važi za glavnog u ovom paradžematu, na pitanje pravi li se u Stijeni “nova Maoča”, odgovara:
“Što, zato što imamo brade? Nikoga ne diramo niti nas ko dira. Najbolje je da pričate s našim komšijama pa neka vam oni kažu. Ne vidim ništa sporno u tome da ljudi grade kuće.”
On dodaje da svako može kupiti zemlju i na njoj graditi šta mu je volja.
“Ne znam zašto nekome smetamo. Mi smo obični ljudi, imamo svoje viđenje i to je to. Ko kaže da se mi moramo ponašati i praktikovati onako kako reis kaže? Ne moramo. I još nešto, odavde niko nije otišao u Siriju. Mi smo spremni svoju državu braniti, uvek”, kaže Kailjković, prenosi Dnevni avaz.
Na pitanje zašto su se odvojili od džemata, a džamija je svega 500 metara od njihovog mesdžida, Kailjković odgovara:
“Ovim ljudima smetalo je kako mi klanjamo i mi smo se sklonili. Našu kuću napravio je naš komšija, jer ga je otac isterao zbog brade.”
“Dnevni avaz” je komentar o svemu što se događa zatražio i od Sanela Zulića, predsednika Mesne zajednice Stijena, ali je on kazao da nije osoba koja bi to mogla komentarisati.
“Mislim da mi nemamo nikakvih problema”, kratko je odgovorio.
Gornja Maoča je selo u Tuzlanskom kantonu, koje je za vreme rata u BiH bilo etnički očišćeno od svog predratnog srpskog stanovništva i postalo uporište vehabija.
