Takozvani “knocker-uppers”- i imali su zadatak da svoje klijente dignu iz kreveta u tačno određeno vreme.
U početku bi jednostavno zvonili ili lupali na vrata, ali se to pokazalo nepraktičnim jer bi probudilo čitavo domaćinstvo.
Tako je upotreba dugačkog štapa sa kvakom zamenila ovaj običaj. Kako bi se spavaća soba najčešće nalazila na poslednjem spratu kuće, ovaj štap, koji je ličio na štap za pecanje, mogao je da dopre do prozora i suptilno probudi radnika, a da ne ometa ostale ukućane.
Neki drugi „budilnici“ dovijali su se na druge načine, pa su usnule radnike budili tako što bi na prozore bacali zrna graška, budući da vikanje nije bilo dozvoljeno kako se ne bi uznemirile komšije.
Svaki kleker je budio najmanje 100 ljudi svakog dana.
Generalno, posao su obavljali stariji muškarci i žene, ali ponekad su i policajci dopunjavali svoju platu na ovaj način.
Kako bi izdržali težak tempo rada, spavali bi tokom dana nakon što bi završili svoju jutarnju dužnost buđenja. Međutim, većina onih koji su se bavili ovim poslom izgubila je posao 1940-ih i 1950-ih godina, kada je upotreba budilnika postala široko rasprostranjena.
Ipak, posao koji su obavljali „ljudski budilnici“ ostaće zauvek upamćen, jer je bio od velike važnosti, omogućavajući ljudima u Engleskoj da dođu na posao na vreme.
(24sedam.rs)
