Naravno, marketinške etikete koje se lepe za skuplja goriva, ne bi li se u superlativima istakle njihove karakteristike su razne, a glavni razlog zbog kojeg se kolebamo da li da se odlučimo za njih je viša cena. Kao i kod bilo koje druge robe, što je proizvod kvalitetniji, to on više košta, ali ovde se nameće pitanje šta je to što dotična goriva čini tako posebnim i da li se isplati sipati ih u rezervoar umesto standardnih verzija? Treba imati na umu da u životu češće plaćamo dodatno za luksuz, ne i potrebu.
Da započnemo priču sa široko rasprostranjenim premijum benzinom, često nazivanim „super“. Njega obično karakteriše nešto viši oktanski broj u odnosu na „regular“, što znači da ima bolji otpor na detonaciju. U prevodu, manje je sklon nekontrolisanom samozapaljenju. Količina oktana koju sadrži gorivo takođe utiče na performanse motora s višim kompresionim odnosom. U teoriji, trebalo bi da poboljša ekonomičnost i performanse pogonskog agregata.
U većem delu sveta, uključujući i Evropu, rangiranje ide od 95 do 98 za standardan benzin, dok onaj premijum ide od 98 do 100. U SAD, kupci mogu da biraju između standardnog, „srednjeg“ i premijum benzina, rangiranog između 87 i 94. Naravno, ovo ne znači da Amerikanci koriste lošiji benzin, jer su razlike rezultat drugačije klasifikacije. U Evropi i većem delu sveta, koristi se „Research Octane Number“ (RON), dok u SAD, Kanadi, Brazilu i nekim drugim zemljama, oktanski brojevi koje možemo da vidimo na pumpama predstavljaju prosek između RON-a i druge klasifikacije pod imenom „Motor Octane Number“ (MON). Ovo prosečno rangiranje je nazvano antidetonacioni indeks (AKI), koji se na benzinskim stanicama često piše kao (R+M)/2, tako da su za iste vrednosti brojke niže nego u drugim regionima.
Premijum dizel obično ima viši cetanski broj u odnosu na regularnu verziju. To znači da će se brže zapaliti kada dospe u komoru za sagorevanje. Ono što je još važnije, premijum dizel sadrži aditive koji pomažu čišćenju sistema ubrizgavanja i sprečavaju stvaranje gareži. Takođe, bolje funkcioniše pri niskim temperaturama, jer hemikalije koje sadrži ga bolje štite od zgušnjavanja.
Dakle, vraćamo se na pitanje nad pitanjima – da li vredi izdvojiti više novca za premijum goriva? Generalno, odgovor je – da, posebno ako ste od onih ljudi koji obraćaju pažnju na svoja vozila i planiraju da ih voze duži vremenski period.
Međutim, većina pogonskih agregata, bilo da su benzinski ili dizel, konstruisani su na način da funkcionišu s regularnim gorivima, tako da njihova upotreba ni u kom slučaju neće naškoditi motoru niti sistemu ubrizgavanja. Neki visokoperformantni (benzinski) motori zahtevaju visokooktansko gorivo. Dotičnu informaciju ćete pronaći i u uputstvu za upotrebu vozila tog tipa, a ona često počiva i na čepu rezervoara. U ovom slučaju je korišćenje premijum goriva obavezno, jer u suprotnom može doći do oštećenja ključnih komponenti, kao štu su pumpe goriva, dovodi i brizgaljke.
Što se dizelaša tiče, dobra je ideja napuniti rezervoar s vremena na vreme premijum gorivom, da bi se sistem dovoda i ubrizgavanja goriva održavao čistim, posebno iz razloga što su pumpe i brizgaljke ovde mnogo skuplje nego u slučaju benzinskih pandana. Naravno, ukoliko posedujete vozilo koje „fabrički“ koristi regularno gorivo a sipate „premijum“, svakako nećete pogrešiti.
Izvor:Vrele Gume
Foto:Autoblog.rs
