Priča o špargli, njenom ukusu i vitamninima kojima obiluje seže još do starih Egipćana i Grka, koji su je redovno imali na svojim trpezama. Osim svežu tokom sezone, konzumirali su je i sušenu tokom zimskog perioda. Popularnost je izgubila tokom srednjeg veka, a na trpeze se vratila u 17. veku.
Špargla je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice špargla. Osim špargla, zovemo je i šparoga, šparga, vilina metla.
Kolevka špargle je Mediteran. Danas se uzgaja u celom svetu. Do Novog sveta seme je doplovilo 1852. i primilo se u Kaliforniji. Šparglu najviše vole Nemci i oni veruju da je njihova špargla proizvedena u dolini Rajne, oko grada Švecingera, najbolja na svetu. Čak, u tvrđavi u tom gradu, organizuju festival u čast ove biljke.
Specifičan i delikatan ukus špargle neće Vas ostaviti ravnodušnim. Treba je jesti i zbog obilja vitamina i minerala koji su najviše koncentrisani u izdancima i korenju. Eto razloga da na obodu svoje bašte posadite šparglu i koristite je i više od 10 godina.
Niskokalorična, bogata vitaminima, mineralima i vlaknima
Ovo izuzetno povrće je prava vitaminska „bomba“. U samo 100 grama sveže špargle nalazi se: 210 miligrama kalijuma, 20 miligrama kalcijuma, 20 miligrama magnezijuma, 45 miligrama fosfora, 1 miligrama gvožđa, 500 mg vitamin A, 0,11 miligrama vitamina B1, 0,12 miligrama vitamina B2, 0,60 miligrama vitamina B6, 1 miligrama niacina, 20 miligrama vitamina C, 2,5 i miligrama vitamina E.
Poznato je da je špargla diuretik, što znači da podstiče izlučivanje tečnosti iz tela, a to deluje povoljno kod tretmana mnogih zdravstvenih problema kao što su kamen u bubregu i giht. Ovo povrće je bogat izvor amino-kiseline asparagin, koja pomaže da se stvori potreba za mokrenjem. To pomaže da se oslobodite viška tečnosti i isperete višak soli iz organizma. Ovo može biti veoma korisno u slučajevima edema, visokog krvnog pritiska ili bolestima povezanim sa srcem.
