Ako je verovati podacima iz arhivske građe, pisanju britanske štampe, ali i pričama starijih meštana na ovom području zakopano je četničko blago koje je Draži Mihajloviću poslala britanska vlada tokom Drugog svetskog rata.
“Veruje se da su Britanci po jednom svom obaveštajcu poslali u Srbiju kovčeg prepun zlatnika i dijamanata , vrednosti nekoliko miliona dolara. Međutim, taj obaveštajac blago nije predao vojsci Draže Mihajlovića, već je odlučio da ga zadrži za sebe, tako što ga je zakopao na teritoriji Ovčarsko – kablarske klisure i planirao da ga uzme po okončanju rata. U tome mu je, kako se pričalo, pomogao jedan četnik iz Blaca. Međutim, prema dostupnim saznanjima taj enegleski obaveštajac na kraju nije uzeo to blago koje je zakopao”, priča za RINU starina iz Ovčar Banje.
Tek nakon dve decenije Englezi su saznali da dragocenosti koje su poslali nisu zavšrile tamo gde je trebalo. Pošto je vrednost bila velika u Ovčar Banju poslali su svog čuvenog obaveštajca Dušana Popova, po kome je nastao i lik Džejms Bonda, da zakopani kovčeg nađe i vrati.
“Odseo je u lokalnom hotelu, u njemu je boravio preko dana a uveče je sa lampom preteraživao teren. Sa sobom je nosio mape sa ucrtanim blagom, ali nije mogao baš njabolje da se snađe na terenu. Uočila ga je policija, tada je otkriveno ko je i šta je, a kad su saznali da se radi o zakopanom blagu tada se u potragu ukljičila i republička Udba. Ali, koliko znam potraga je bila bezuspešna. O svemu ovom pisao je i britanski list Sandej tajms. Mi lokalci smo kao mlađi pričali o blagu, ali se nismo usuđivali tražiti”, priseća se meštanin.
Da priča o zakopanom četničkom blagu možda i nije samo legenda, govori i činjenica da je ovaj metal imao dragocenu ulogu za mnoge političke pokrete u turbulencijama na području ratnog Balkna tokom 20 veka. Bez novca i zlata nije se moglo ratovati, pa su velike sile poput Engleske i Sovjeta finansirale svoje siromašne saveznike. O tome je govorio i čačanski istoričar Miloš Timotijević koji je napisao knjigu “Zlato četnika i partizana – dekonstrukcija jednog mita”.
“Četnički pokret Draže Mihailovića bio je najslabije opremljena i najsiromašnija vojska na prostoru Jugoslavije tokom Drugog svetskog rata. Morali su da se oslanjaju na dobrovoljne priloge iz zemlje i pomoć iz inostranstva koja je dopremana bacanjem iz aviona ili uz pomoć kurira. Mnogo novca je zaplenjeno ili pokradeno. Podaci koliko je Draža dobio zlata su danas poznati i radi se oko 400 kilograma, odnosno 55.000 zlatnika, kao i još dva puta toliko papirnog novca svih valuta. Međutim, to je mala suma ukoliko se uporedi sa novcem koji su dobijali partizani”, izjavio je je za RINU Timotijević.
U Turističkoj organizaciji Čačak koja vodi brigu o ovom zaštićenom području Ovčarsko-kablarske klisure kažu da u skorije vreme nisu primećivali bilo kakve tragače za blagom ili sumnjive planinare, a nadaju se da će tako i ostati.
“Veliki broj ljudi sa detektorima svakako bi narušio prirodni ambijent ovog predela, a da ne spominjem opasnosti kojima su ti tragači izloženi zbog nepristupačnog terena”, kaže Goran Nikolić iz TO Čačak.
