Da li je moguć pad šećera u krvi kod zdravih osoba?

Pad šećera u krvi obično se vezuje za osobe koje imaju dijabetes. Međutim, ovo stanje pogađa i ljude koji nemaju problema sa šećerom u krvi.

Hipoglikemija predstavlja sniženje nivoa šećera u krvi i suprotno od povišenog nivoa šećera u krvi, što je najčešća manifestacija u dijabetesu. U pitanju su jako niske vrednosti šećera u krvi koje se definišu kao vrednosti šećera manje od tri mm na litar.

Nizak nivo šećera u krvi je čest, posebno kod pacijenata sa dijabetesom i predstavlja komplikaciju najčešće insulinske terapije.

Shodno tome, javljaju se najčešće kod pacijenata koji su na insulinskoj terapiji, mada uopšte nisu retke ni kod pacijenata koji uzimaju tablete za lečenje svoje osnovne bolesti, odnosno dijabetesa.

Pad šećera u krvi kod zdravih osoba (hipoglikemija kod nedijabetičara)

Pad šećera u krvi kod zdravih osoba se naziva i nedijabetička hipoglikemija.

U pitanju je retko stanje. Lekari obično žele da potvrde nedijabetičku hipoglikemiju iliti pad šećera u krvi kod zdravih osoba tako što će potvrditi klasične simptome praćene niskim nivoom šećera u krvi.

Postoje dve vrste nedijabetičke hipoglikemije – reaktivna hipoglikemija i hipoglikemija natašte.

Reaktivna hipoglikemija

• Pojavljuje se nakon jela, obično nakon obroka sa visokim sadržajem ugljenih hidrata ili grickalica
• Postojanje preddijabetesa ili rizik od dijabetesa može dovesti do problema u stvaranju prave količine insulina
• Operacija želuca u istoriji može dovesti do toga da hrana prebrzo prođe u tanko crevo
• Retki nedostaci enzima koji otežavaju telu da razgradi hranu

Hipoglikemija natašte

• Javlja se preko noći kada se ne jede ili kada ima previše vremena između obroka
• Lekovi, kao što su salicilati (kao što je aspirin), sulfa lekovi (antibiotik), pentamidin (za lečenje ozbiljne vrste pneumonije), kinin (za lečenje malarije) mogu povećati rizik
• Alkohol može smanjiti nivo glukoze
• Ozbiljne bolesti, kao što su one koje utiču na jetru, srce ili bubrege, mogu uzrokovati nizak nivo glukoze
• Nizak nivo određenih hormona, kao što su kortizol, hormon rasta, glukagon, tiroidni hormon ili epinefrin
• Tumori, kao što je tumor u pankreasu koji proizvodi insulin

Za hipoglikemiju natašte, možda ćete imati proveru glukoze u krvi svakih nekoliko sati tokom posta iliti dijete u trajanju od nekoliko dana.

Za reaktivnu hipoglikemiju, možda ćete imati test koji se zove test tolerancije na mešane obroke (MMTT). Za MMTT, prvo imate poseban napitak koji sadrži proteine, masti i šećer. Piće podiže nivo glukoze u krvi, zbog čega telo proizvodi više insulina. Zatim se nivo glukoze u krvi proverava nekoliko puta u narednih pet sati.

Oba testa proveravaju da li je nivo glukoze u krvi prenizak. Lekari takođe mogu da provere krv na nivo insulina ili druge supstance. Lečenje zavisi od uzroka hipoglikemije. Za reaktivnu hipoglikemiju ponekad postoje modifikacije u ishrani koje se mogu napraviti.

Zašto se javlja pad šećera u krvi kod zdravih osoba

Ako nemate dijabetes, hipoglikemija se može desiti kada nemate dovoljno šećera u krvi ili ako vaše telo ne može da stabilizuje nivo šećera u krvi. Ovo se dešava kada vaš nivo padne ispod 70 miligrama po decilitru (mg/dL).

Pad šećera u krvi znači da vaše telo nema dovoljno energije da pravilno funkcioniše ili obavlja svoje aktivnosti.

Osnovni uzrok nedijabetičke hipoglikemije varira. Ponekad je to zbog neuravnotežene ili nezdrave ishrane.

Glukozu (koja je glavni izvor energije vašeg tela) dobijate iz hrane. Zbog toga možete doživeti pad šećera u krvi nakon nekoliko sati bez hrane ili ako ne jedete pre treninga. U oba slučaja, ishrana može pomoći u stabilizaciji šećera u krvi.

S druge strane, tekući problemi sa nedijabetičkom hipoglikemijom (koji nisu povezani sa unosom hrane) mogu ukazivati na smanjenje proizvodnje insulina. Ovo može biti povezano:

1. metabolizmom
2. nivoima hormona
3. organima (bubrezi, jetra ili pankreas).

Hipoglikemija kod ljudi koji nemaju dijabetes je ređa od hipoglikemije koja se javlja kod ljudi koji imaju dijabetes ili srodna stanja.

Koji su simptomi hipoglikemije kod zdravih osoba?

Svi različito reaguju na fluktuacije nivoa šećera u krvi. Simptomi hipoglikemije mogu uključivati:

• vrtoglavicu
• bledu kožu
• peckanje ili utrnulost na usnama, obrazima ili jeziku
• napade
• ekstremnu glad
• glavobolju
• zbunjenost
• nemogućnost koncentracije
• znojenje
• zamagljen vid

Anksioznost i nizak nivo šećera u krvi

Hormoni stresa koji se oslobađaju usled niskog šećera u krvi mogu dovesti do stanja mentalnog zdravlja kao što je anksioznost.

Verovatno ste čuli da vaše mentalno zdravlje može direktno uticati na vaše fizičko zdravlje. Na primer, hronični stres se manifestuje kao bolovi u telu ili povišen krvni pritisak.

Ali može li vaše telo uticati na vaše mentalno zdravlje? Stručnjaci kažu da može.

Dokazi pokazuju vezu između nivoa šećera u krvi i anksioznosti. Kada vaše telo ne može da održi stabilan glikemijski indeks ili šećer u krvi, efekti mogu izazvati stres i zabrinutost, između ostalih simptoma.

Osim toga, vredi istražiti vezu sa poremećajima raspoloženja, kao što su depresija i anksioznost, koji se javljaju kod mnogih sa dijagnozom dijabetesa. Poznavanje onoga što uzrokuje nizak nivo šećera u krvi takođe može pomoći u smanjenju anksioznosti i stresa.

Veza između pada šećera u krvi i anksioznosti

Oni kojima je dijagnostikovan dijabetes imaju 20% veću verovatnoću da će imati anksioznost. Dakle, ne samo da upravljanje dugotrajnim stanjem kao što je ono izaziva značajan stres i anksioznost, već i način na koji utiče na vaš šećer u krvi takođe utiče na vaše raspoloženje.

Kako ovo radi? Postoji nekoliko stvari koje se dešavaju.

Prvo, ako doživite zabrinutost i stres, vaše telo oslobađa hormone stresa koji mogu povećati ili sniziti nivo šećera u krvi.

Zatim, studija iz 2016. sugeriše da konzumiranje ugljenih hidrata, može uticati na naše emocije i kako to ima veze sa vašim glikemijskim indeksom.

Kada jedete hranu sa visokim GI, poput belog pirinča i šećera, telo dobija brzi nalet glukoze i energije u krv. Kao odgovor, tada otpuštate velike količine insulina za kompenzaciju. Ponekad ga insulin može previše smanjiti, što dovodi do niskog šećera u krvi.

Konačno, vaše telo može da oslobodi epinefrin kao odgovor na nizak nivo šećera u krvi, što može izazvati simptome mentalnog zdravlja poput anksioznosti.

Koji su simptomi?

Dok pregledate simptome niskog šećera u krvi i anksioznosti, možete uočiti simptome.

Kod niskog šećera u krvi su sledeći simptomi uobičajeni.

• zbunjenost
• lupanje srca
• podrhtavanje
• umor
• prekomerno znojenje
• anksioznost
• glad

Svaka osoba može doživeti različite simptome anksioznosti. Ali, najčešći znaci uključuju:

• zbunjenost
• lupanje srca
• drhtavicu
• slabost
• valunge
• uznemiren stomak
• suva usta

Ishrana za nizak šećer kao vid prevencije?

Reaktivna hipoglikemija je stanje koje uzrokuje nizak nivo šećera u krvi u roku od četiri sata nakon obroka. Hrana podiže nivo šećera u krvi, ali ljudi koji imaju hipoglikemiju proizvode više insulina nego što je potrebno kada jedu. Ovaj višak insulina dovodi do pada njihovog nivoa šećera u krvi.

Hipoglikemija je doživotno stanje, ali možete ga držati pod kontrolom uz pomoć pravilne ishrane.

• Jedite male obroke svaka 3 do 4 sata tokom dana, umesto 3 velika obroka dnevno.
• Izbegavajte hranu bogatu zasićenim mastima ili trans mastima.
• Birajte hranu sa niskim glikemijskim indeksom.
• Smanjite ili eliminišite prerađene i rafinisane šećere iz svoje ishrane.
• Izaberite složene ugljene hidrate u odnosu na jednostavne ugljene hidrate.
• Smanjite ili eliminišite alkoholna pića i nikada ne mešajte alkohol sa sokovima
• Jedite nemasne proteine.
• Jedite hranu bogatu vlaknima.