Iako se sveže voće često smatra najboljim izborom, konzervirano voće može da bude zdrava i praktična alternativa, naročito ako ne sadrži dodate šećere.
Osim što je pristupačnije i duže traje, može da obezbedi važne vitamine, minerale i vlakna.
Među najčešće konzerviranim vrstama voća nalaze se breskve, ananas, kruške, kajsije i mandarine.
Konzervirano voće može da bude dobar izvor vitamina C, koji je važan za funkcionisanje imunog sistema, stvaranje kolagena i apsorpciju gvožđa. Na primer, jedna šolja konzerviranih mandarina u soku sadrži 85,2 miligrama vitamina C, što zadovoljava oko 95 odsto dnevnih potreba, piše Health.
Voće sadrži i antioksidanse koji štite ćelije od oštećenja, kao i kalijum, koji pomaže u regulisanju krvnog pritiska. Vlakna doprinose kontroli nivoa masnoća u krvi, što je korisno za zdravlje srca.
Ishrana bogata voćem povezuje se sa manjim rizikom od srčanih bolesti, dijabetesa tipa 2 i određenih vrsta raka, uključujući rak dojke, pluća, debelog creva, prostate i želuca.
Na šta treba obratiti pažnju?
Najveći nedostatak pojedinih vrsta konzerviranog voća jeste velika količina dodatog šećera.
Voće se često pakuje u sirup, a jedna šolja voćnog koktela u gustom sirupu može da sadrži gotovo 20 grama dodatog šećera, odnosno oko pet kašičica.
Američko udruženje za srce preporučuje da dodati šećeri ne čine više od šest odsto ukupnog dnevnog kalorijskog unosa, što odgovara približno šest kašičica dnevno za žene i devet za muškarce.
Zato je najbolje birati konzervirano voće u stopostotnom voćnom soku, bez dodatog šećera. Ceđenjem tečnosti iz konzerve može da se ukloni i deo šećera.
Ako ipak birate voće u sirupu, bolja opcija je veoma blagi sirup, koji obično sadrži oko 10 odsto šećera, dok gusti sirup sadrži najmanje 40 odsto.
Drugi potencijalni problem predstavlja bisfenol A (BPA), hemijsko jedinjenje koje se može nalaziti u unutrašnjem premazu konzervi.
Dugotrajna izloženost BPA može negativno da utiče na hormonski sistem, plodnost, imunitet i razvoj organizma, a potencijalno je povezana i sa povećanim rizikom od raka.
Iako je većina proizvođača prestala da koristi ambalažu koja sadrži BPA, preporučuje se izbor proizvoda sa oznakom “BPA-Free”.
Treba obratiti pažnju i na proizvode označene kao „bez šećera“, jer neki sadrže veštačke zaslađivače, poput sukraloze i acesulfama K. Njihova česta konzumacija u pojedinim istraživanjima povezana je sa povećanim zdravstvenim rizicima, mada takva povezanost ne dokazuje da su zaslađivači njihov uzrok.
Kako koristiti konzervirano voće?
Konzervirano voće može da se jede samostalno ili u kombinaciji sa sirom i orašastim plodovima, kao zasitna užina.
Može da se dodaje smutijima, proteinskim napicima, salatama, mafinima i drugim kolačima. Breskve i kruške iz konzerve mogu i da se zapeku u rerni i posluže sa sladoledom.
Zaključak je da konzervirano voće može da bude deo zdrave ishrane, pod uslovom da se pažljivo bira. Najbolji izbor su proizvodi bez dodatog šećera, pakovani u sopstvenom ili stopostotnom voćnom soku, po mogućnosti u ambalaži bez BPA.
Foto: Pixabay
Izvor: 021
