Većina nas prati svoju dnevnu aktivnost pomoću pametnih telefona, satova i narukvica. Svaka od pomenutih spravica savetuje nam da je za zdrav život preporučljivo da svakog dana načinimo barem 10.000 koraka.
Magični broj od deset hiljada koraka datira još od perioda Olimpijskih igara u Tokiju 1964. godine. Poznata japanska kompanija proizvodila je popularne pedometre (brojače koraka) pod nazivom Manpo-kei, što na prevedenom znači deset hiljada koraka, navodi BBC.
Sve do sada nisu vršena ozbiljna istraživanja koja utvrđuju značaj šetnje za zdravlje čoveka.
Profesorka Min Li na Medicinskom fakultetu Oksfordskog univerziteta sprovela je opsežno istraživanje na uzorku od čak 16.000 žena starosti preko sedamdeset godina. Cilj je bio da se utvrdi veza između dnevne aktivnosti ovih žena i razloga njihovog umiranja nebitno od uzroka.
Svim učesnicama podeljeni su pedometar urađaji koji će pratiti broj pređenih koraka na dnevnom nivou. Nakon četiri godine i tri meseca preminulo je njih 504. Žene koje su preživele, pravile su dnevno u proseku više od pet hiljada koraka.
Grupa koja pravi prosečno više od 4.000 koraka ima veće šanse da doživi duboku starost od onih koje naprave samo 2.700, tvrde stručnjaci. Problem u ovom istraživanju je što su one osobe koje su se već slabije kretale, već bile bolesne.
Ispitivanja su utvrdila da žene koje su dovoljno “fit” i mogu nedeljno da pređu magičnu cifru od 10.000, vrlo verovatno je da će doživeti duboku starost.
Džordan Etkin, psiholog sa Duke univerzita, zaključio je da su osobe koje su pratile svoju aktivnost prelazile veći broj koraka, ali su u šetnji značajno manje uživale.
Korist od hodanja kod čoveka nastupa nakon pređenih 7.500 koraka, sve preko toga ne utiče značajno na vaše zdravlje, tvrde naučnici.
Napravljeni koraci nisu uvek precizan pokazatelj vaše dnevne aktivnosti. Recimo, kada trčite, vaš dnevni rezultat neće biti vidno bolji, ali ste zato prešli značajno veću razdaljinu
