FIBA već godinama pokušava da učini svoja takmičenja atraktivnijim, ali svakom svojom odlukom nanosi štetu ovom divnom sportu.
Prvo je uvela čuvene “prozore”, koji su za pohvalu jer su doveli reprezentativnu košarku domaćoj publici, ali je to ipak “drugorazredna” košarka jer oni najbolji igrači ne mogu da nastupaju.
A onda je uvedena promena sistema SP, prošireno je na 32 selekcije kako bi se povećao broj mečeva.
Da je to kontraproduktivno jer “razvodnjava” kvalitet videli smo u nekoliko primera već u prva tri dana turnira u Kini.
Srbija +46, Italija +46, Argentina +26, Španija +39, Litvanija +54, Italija +31, Srbija +59. Rezultati nedostojni takmičenja koje se zove Svetsko prvenstvo.
Jeste uvek lepo gledati kada vaš tim dominira, povećava razliku, uživa na parketu i zabavlja publiku atraktivnim asistencijama i zakucavanjima, ali i to brzo dosadi.
| Prvo razočaranje Očekivali smo mnogo više. Verovali smo da mogu daleko da stignu. Zahvaljujući dobrom žrebu možda i među najboljih osam timova sveta. Ali su Nigerijci sve razočarali. Porazom od Rusije bez Alekseja Šveda su uništili sve na čemu su radili prethodnih mesec dana. Bilo je jasno da će se teško izvući u meču sa Argentinom i tako je i bilo. “Gaučosi” su pokazali koliko je značajno iskustvo i poslali kući tim koji u svom sastavu ima trojicu igrača NBA renomea. |
Nema draži prave sportske borbe, neizvesnosti, napetosti, adrenalina, pa i strepnje, frustracije i zebnje. Svega onoga gde se rađaju legende.
Sve to čini sport lepšim, sve to čini košarku atraktivnijom. A u prva tri dana u Kini, u 24 utakmice, to smo dobili u svega dva meča, i to u okršajima ekipa koje nisu ni blizu konkurencije za medalju, Iran – Portoriko (81:83) i Kina – Poljska (76:79 posle produžetka).
Selektor Srbije Aleksandar Đorđević se nekoliko puta u ova tri dana javno upitao čemu ovo služi i šta dobro može da donese košarci.
“Pomenuo sam to jednom funkcioneru FIBA ovde. Od 32 ekipe tu je ja mislim 12 kod kojih su stalno ovakvi rezultati. Šta znači to? Šta želimo da pokažemo. Takmičenje je lepo ako postoji draž da ne zna ko će da pobedi”, rekao je Đorđević.
Čak su i igrači frustrirani. Naravno da nijednom nisu potcenili protivnika niti izrazili nepoštovanje.
Ali posle mesec dana napornih priprema, tokom kojih je na primer Srbija igrala test mečeve uglavnom sa ekipama od kojih se očekuje da budu u završnici SP, dva meča kakva su “Orlovi” imali u Fošanu su bili “tehnološki višak”.
Čisto rasipanje snage, energije, volje i resursa. Nepotrebno rizikovanje povreda koje mogu da značajno utiču na nastavak takmičenja, i to u utakmicama koje se dobijaju sa 40, 50, 60 poena razlike.
Đorđević je podsetio upravo na premijerni meč Evrobasketa u Istanbulu pre dve godine, kada je Srbija odmah ostala bez Branka Lazića.
To je dovelo do toga da Bogdan Bogdanović ima mnogo veću minutažu od planirane, pa je do finalnog meča bio značajno izmoren i istrošen.
Osim što može da nanese štetu favoritima i ugrozi spektakl u završnici, ovo ne pomaže ni manjim selekcijama poput Angole i Filipina da unaprede svoju košarku.
Izrazi frustracije, nemoći i poniženja na njihovim licima nakon izlaska sa terena posle ovakvih utakmica sve govore.
Nemate srca da zaustavite bilo koga od njih da mu postavite neko pitanje o meču, jer šta bi mogao da vam kaže neko nakon poraza od 59 poena razlike?
| Kineske suze Dok je selektor Srbije Aleksandar Đorđević analizirao meč sa Filipinima i najavljivao nastavak Svetskog prvenstva, oko nas je grmelo kao da smo u hali pred 15.000 ljudi. Svako malo čuli su se usklici oduševljenja. Kina je igrala sa Poljskom i meč je ušao u dramatičnu završnicu. Imali su Kinezi 72:71 i posed sedam sekundi pre kraja, ali gube loptu i poklanjaju rivalu dva penala. Međutim, Ponitka pogađa samo jedno pa meč odlazi u produžetak. Usledila je nova drama nakon trojke Suna za 76:76 na 36 sekundi pre kraja. Tada sam već bio u “šatlu” na putu za hotel, dok je iza mene nekolicina Kineza sa zebnjom čekala finiš meča. Kulig polaže za vođstvo Poljaka pred poslednjih deset sekundi, a onda Kinezi stavljaju tačku na svoj poraz, ne uspevaju da ubace loptu za pet sekundi i gube posed. U narednih 15 minuta vožnje više nisam čuo nijedan glas u autobusu |
Da se trudio? Dao sve od sebe? Da im nije bio dan? Da je to velika lekcija iz koje će da nauči? Šta će da nauči? Jednostavno, nije im mesto tu. Znaju i oni to.
Ovakvi mečevi im idu više na štetu jer ne mogu iz njih naučiti toliko koliko će izgubiti potencijalnih talentovanih reprezentativaca u budućnosti.
Zašto bi sutra neki mali Filipinac uzeo loptu i otišao da šutira na koš u svom kraju nakon što su njegovi zemljaci tako poniženi pred očima celog sveta?
Nije Srbija decenijama tako moćna u košarci jer smo gubili od jačih pa smo iz toga učili, već smo imali legendarne uzore poput Koraća, Kićanovića, Dalipagića.. Danas ovi momci blistaju jer su rasli uz Đorđevića, Danilovića, Bodirogu, Divca…
To vidi i publika i to je tera iz košarkaških dvorana. Nema sumnje da je u ponedeljak u areni u Fošanu bili nekoliko hiljada gledalaca manje nego u subotu upravo zbog rezultata.
Došlo je opet mnogo Kineza da uživaju u igri srpskih košarkaških virtuoza, da uživo vide šta zna NBA zvezda koju uglavnom mogu da gledaju samo preko TV, ali ni njima nije zanimljivo da gledaju Jokića pored fizički inferiornog Filipinca.
Za dva dana Srbiju očekuje novi meč. Možemo reći da u sredu zvanično počinje Mundobasket za “Orlove”. Ali i za Fošan.
U borbi za prvo mesto u Grupi D sastaju se Srbija i Italija. Stari znanci, veliki rivali.
Imaćemo prvog dostojnog rivala, selekciju Italije koja je možda i više nego naš tim pokazao koliko je besmislen sistem takmičenja jer je zabeležila dve ubedljive pobede nakon šest uzastopnih poraza u pripremnom periodu.
Međutim, i njih su “smorili” nejaki rivali pa jedva čekaju novi duel sa Srbijom. Treći u poslednjih 20-ak dana, u kojem će tražiti prvu pobedu.
“Znamo koliko je Srbija snažna, ali ništa nije nemoguće”, kaže Điđi Datome.
