Inženjeri Federalnog tehnološkog instituta u Lozani (EPFL) razvili su mali, nosivi senzor koji kontinuirano meri koncentraciju kortizola, glavnog biomarkera stresa, u ljudskom znoju.
“Kortizol se može lučiti impulsno, osećate se dobro i odjednom se dogodi nešto što u vama izazove stres i vaše telo počinje da proizvodi više hormona”, objašnjava Adrijan Jonesku iz Nanolaba.
Iak, kako kaže, kod ljudi koji pate od bolesti povezanih sa stresom, ritam lučenja kortizola je potpuno poremećen. Previsok ili prenizak nivo kortizola može da izazove ozbiljne posledice po zdravlje pojedinca.
Joneskuov tim se fokusirao na merenje kortizola iz znoja, napravivši pametni flaster sa minijaturnim senzorom.
Flaster sadrži tranzistor i visoko osetljivu elektrodu izrađenu od grafena, koja meriti koncentraciju kortizola u znoju korisnika. Uređaj je revolucionaran, jer za sada ne postoji nijedna druga metoda za kontinuirano praćenje koncentracija kortizola tokom cirkadijalnog ciklusa (biološki ritam koji kontroliše hormone).
“S obzirom na to da je prenosiv, naučnici mogu da skupljaju kvantitativne, objektivne podatke o određenim bolestima povezanim sa stresom. Takođe, to mogu da rade na neinvazivan i precizan način”, kaže Jonesku.
Uređaj je zasad testiran na platformi Lab-on-Skin. Sledeći korak biće ispitivanje u bolničkim uslovima. U Univerzitetskoj bolnici u Lozani, flaster će nositi zdrave osobe, ali i one koje pate od “Kušingovog sindroma” (previše kortizola), i Adisonove bolesti (premalo kortizola).
Ističe se posebna efikasnost ovakvog flastera zbog toga što bi se rezultati slali doktorima gotovo trenutno, što znači kako bi zdravstveno stanje pacijenata uvek moglo da se prati u realnom vremenu.
Ko zna – ukoliko eksperiment uspe, možda će se ovakvi čipovi ugrađivati u pametne satove ili narukvice u budućnosti.
