On je preuzeo dužnost 1970. godine obećavajući demokratsko otvaranje zemlje, ali i nadgledao šest najtežih godina takozvanog “prljavog rata”, prenosi Rojters.
Meksički predsednik Andres Manuel Lopez Obrador na Tviteru je potvrdio smrt bivšeg šefa države i izrazio saučešće Ečeverijinoj porodici.
Rojters navodi da je kao stariji čovek Ečeverija izbegao pokušaje meksičkih tužilaca da ga optuže za genocid zbog uloge u dva zloglasna masakra studentskih demonstranata 1968. i 1971. godine.
Ečeverija je negirao da je za to bio odgovoran i rekao da mu je savest čista. Odbio je da svedoči o zločinima koji do danas nisu u potpunosti rasvetljeni.
Odan Institucionalnoj revolucionarnoj partiji PRI, koja je vladala Meksikom 71 godinu do njegovog svrgavanja na izborima 2000. godine, Ečeverija je verovao u očuvanje sveobuhvatnog partijskog sistema, prenosi agencija.
Optuživan je da je naredio vojnicima da otvore vatru na hiljade studenata koji su mirno demonstrirali u Meksiko Sitiju 2. oktobra 1968. dok je bio ministar unutrašnjih poslova.
Vlada je tada saopštila da je 30 ljudi ubijeno i povređeno u masakru izvršenom nekoliko dana pre otvaranja Olimpijskih igara u Meksiko Sitiju. Neki svedoci su naveli da je mnogo više tela odvezeno sa lica mesta.
Sudija je 2006. godine naredio da Ečeverija bude stavljen u kućni pritvor zbog navodne povezanosti sa ubistvima studenata. Ali, u martu 2009. sud je doneo odluku da se obračun vojske ne kvalifikuje kao genocid i potvrdio prethodne presude da je istekao rok od 30 godina zastare za zločine.
Rođen je 17. januara 1922. u Meksiko Sitiju.
Izvor: B92
