“Jednog dana u našu radnju ulazi potpuno naduvani Džimi Hendriks. Kaže mi: čoveče, hoću da mi nešto napravite’. Razgleda stvari i odlučuje se za model čizama ‘Explosion'”.
Kad vrhom čizme udariš o kamen, zvizne varnica. Nismo imali njegov broj, pa smo mu uzeli otisak. Ostavio je deo love kao depozit. Posle dva dana vidim na naslovnim stranama novina: ‘Džimi Hendriks preminuo od overdouza’. Donedavno sam čuvao tih Hendriksovih deset funti depozita i otisak noge”, ispričao je za Nedeljnik Ivan Mladenov Vanča, Beograđanin koji je u Londonu šio garderobu za tadašnje najveće zvezde u tržnom centru u Kensingtonu u kome su mu “komšije” bili Ričard Brenson i Fredi Merkjuri.
“U Kensington marketu je Fredi Merkjuri imao radnju na prvom spratu. Bio je nepoznat. On i njegov ortak su prodavali haljine i bunde sa Portobelo rouda. Nalazili smo se na pauzama u sendvic šopu. ‘Ćao, ćao, kako ide?’ Pored njegovog butika bila je radnja jedne Australijanke s kojom sam bio jedno veče. Zezaju me da je Fredi dobio sidu od Australijanke, ali ja im odgovaram: “Sida, preležao sam to prošle godine”, kaže Vanča.
Vanča je za Nedeljnik ispričao i kako je ispunio svoju želju i prvi provozao “bentli” po beogradskim ulicama, a onda bankrotirao i vratio se kao ulični svirač na beogradskim ulicama, gde je čekao dozvolu da peva na istom onom mestu gde je pre 40 godina parkirao “rols rojs” .
