Mesec dana pre 4. marta 1945. godine osnovano je Omladinsko fiskulturno društvo Crvena zvezda koje je ubrzo prerastalo u sportski kolelektiv Crvena zvezda.
Sve na inicijativu Gradskog odbora Ujedinjenog saveza antifašističke omladine Srbije iz Beograda.
Dan pre Skupštine 4. marta delegati su većali koje ime da ponese sportski kolektiv da bi se umešali Slobodan Ćosić i Zoran Žujović, prvi potpredsednici kluba. Ćosić je preldožio ime Zvezda, Žujović se složio ali i da se doda “crvena”.
Tada su predlozi bili još Torpedo, Mladost, Lokomotiva…
Sportsko društvo je počelo da osam sekcija – fudbalu, atletici, košarci, odbojci, šahu, stonom tenisu, veslanju i plivanju.
Fudbalska sekcija je bila pokretač i već prvog dana je odigrala prvu utakmicu – protiv Prvog bataljona Druge brigade KNOJ-a kada je slavila 3:0, a prvi gol postigao je Kosta Tomašević.
Fudbaleri su ujedno i najtrofejniji klub celog sportskog društva sa 30 titula prvaka države, 24 nacionalnih kupova, dva Mitropa kupa, ali i dva najznačnija – šampiona Evrope i sveta.
Podvizi u Bariju i Tokiju su i najveći uspesi kompletne crveno-bele sportske porodice.
Pored njih, prvaci Evrope bili su još atletičari, košarkašice, vaterpolisti i karatisti.
Sportsko društvo Crvena zvezda ukupno broji 714 pehara u ekipnoj konkurenciji.
