To je svestrano zrno koje se pojavljuje svuda i može se koristiti u skoro svakom jelu. Postoje različite vrste pirinča na osnovu razlika kao što su veličina zrna, aromatičnost, prerada i boja.
Ovde istražujemo četiri različite vrste pirinča – beli, braon, crni i crveni – na osnovu boje i toga kakav doprinos mogu ili ne moraju da daju našoj ishrani.
Beli pirinač
Najčešći od svih vrsta pirinča, beli pirinač je sveprisutan na brojnim mestima širom prodavnica prehrambenih proizvoda, često je osnovni prilog za obroke i pojavljuje se na mnogim popularnim restoranskim menijima. To je pristupačna hrana koja upija ukus i dobro se slaže sa nizom jela, od karija do sušija do gulaša i svega između. Beli pirinač je obogaćen pirinač, koji obično sadrži dodato gvožđe, tiamin (vitamin B1), niacin (vitamin B3) i folnu kiselinu. Mleven je da bi se uklonila ne samo spoljašnja ljuska, već i slojevi mekinja i klica jezgra. Ima oko 160 kalorija po ¼ šolje nekuvanog pirinča.
Smeđi pirinač
Smeđi pirinač je jedno od najpriznatijih celih žitarica, pored nekih njegovih rođaka kao što su zob, cela pšenica i kinoa, jer sadrži sva tri važna dela zrna: mekinje, endosperm i klice. Zanimljivo je, međutim, da smeđi pirinač ima samo oko 1,5 grama više vlakana u proseku po ¼ šolje suve porcije u poređenju sa belim pirinčem, pa stoga nema istu količinu vlakana kao druge žitarice na tržištu u odnosu na njihove rafinisane. Iako dodatni gram vlakana, koja su uglavnom nerastvorljiva, može biti od pomoći za zdravlje probave delujući kao blagi laksativ, razlika nije tako upadljiva kao recimo, zaslađene rafinisane žitarice u odnosu na mekinje.
Crni pirinač
Crni pirinač, takođe poznat kao ljubičasti, zabranjeni ili carski pirinač, godinama je popularan među istočnim kulturama, ali je sporije ulazio na zapadnu stranu sveta. Crni pirinač izgleda crno kada je suv, ali kada se skuva, poprima ljubičastu nijansu. Ovaj pirinač je proučavan zbog koncentracije antocijanina, flavonoidnog pigmenta, koji može biti povezan sa kardiovaskularnim oboljenjima, rakom i zaštitom od neurodegenerativnih bolesti. Crni pirinač ima veći uticaj na vlakna i proteine u poređenju sa smeđim pirinčem, sa oko pet grama proteina i tri grama vlakana po ¼ šolje suve porcije. Crni pirinač je najbolje uživati u kašama, pirinčanim salatama ili kao prženi pirinač.
Crveni pirinač
Crveni pirinač je duboko crveno/medeno zrno sa blago slanim i orašastim ukusom i teksturom za žvakanje. Neka postojeća istraživanja su istraživala pozitivne inhibitorne efekte crvenog pirinča na leukemiju, ćelije raka grlića materice i želuca zbog sadržaja proantocijanidina. Crveni pirinač takođe može da ispolji antidijabetičke efekte kao što je proučavano u radu iz 2016. iz Journal of Agricultural and Food Chemistry. Studija je otkrila povećanje bazalnog unosa glukoze od 2,3 do 2,7 puta (važno za pravilnu regulaciju šećera u krvi) izlaganjem ekstraktima crvenih pirinčanih mekinja. Analize različitih vrsta pirinča takođe imaju tendenciju da otkriju da crveni pirinač ima više tokotrienola, oblika vitamina E, koji je povezan sa neuroprotekcijom, aktivnošću protiv raka i kvalitetima za snižavanje holesterola. Crveni pirinač odlično ide u pilavima, salatama i supama.
Dakle, koji pirinač treba da izaberete? Izaberite pirinač koji odgovara vašem ukusu i prikladan je za određena jela, pazeći da pogledate sastojke kako biste izbegli dodavanje začina ili soli kako biste mogli da kontrolišete ove dodatke u svojoj kuhinji. Ako ste otvoreni za bilo koji oblik pirinča da biste upotpunili svoju ideju za obrok, užinu ili desert, posegnite za crnim pirinčem kao najboljim izborom zbog njegovih impresivnih vlakana, proteina i moguće sposobnosti borbe protiv hroničnih bolesti.
