Ali, ovo nije bio običan primer proždrljive crne rupe.
Bio je to jedan od samo četiri primera, prvi od 2011. godine, crne rupe u trenutku kada rastrga zvezdu u prolazu i nastanu svetleći mlazovi visokoenergetskih čestica u suprotnim smerovima u svemiru, kažu naučnici.
Bio je to i najudaljeniji i najsjajniji takav događaj, do sada zabeležen.
Astronomi su opisali događaj u studijama objavljenim u sredu u časopisima Nature i Nature Astronomy.
Čini se da je krivac supermasivna crna rupa, za koju se veruje da je stotinama miliona puta veća od mase našeg Sunca, koja se nalazi otprilike 8,5 milijardi svetlosnih godina od Zemlje. Svetlosna godina je udaljenost koju svetlost pređe u godini.
„Mislimo da je zvezda bila slična našem Suncu, možda masivnija, ali uobičajene vrste“, rekao je astronom Igor Andreoni sa Univerziteta Merilend i Centra NASA za svemirske letove Goddard, glavni autor jedne od studija.
Događaj je otkriven u februaru astronomskim istraživanjem Zwicky Transient Facility, pomoću kamere spojene na teleskop u opservatoriji Palomar u Kaliforniji.
Udaljenost je izračunata uz pomoć vrlo velikog teleskopa Evropske južne opservatorije u Čileu.
„Kada se zvezda opasno približi crnoj rupi – bez brige, to se neće dogoditi Suncu, nasilno je rastražu gravitacione plimne sile crne rupe, slično kao što je učinak Meseca na plimu na Zemlji, ali s većom snagom“, rekao je Majkl Koflin, astronom sa Univerziteta Minesota i koautor studije.
„Tada se delovi zvezde zarobe u disk koji se brzo okreće oko crne rupe. Konačno, crna rupa proguta ono što je ostalo od propale zvezde u disku. U nekim vrlo retkim slučajevima, za koje smo procenili da su 100 puta ređi, snažni mlazovi materijala lansiraju se u suprotnim smerovima kada dođe do plimnog poremećaja“, dodao je Koflin.
Andreoni i Koflin su rekli da se crna rupa verovatno vrti brzo, što bi moglo da pomogne da se objasni zašto su dva snažna mlaza lansirana u svemir gotovo brzinom svetlosti.
Astronom sa Tehnološkog instituta Masačusets, Diraj Pašam, glavni autor druge studije, rekao je da su naučnici uspeli da posmatraju događaj gotovo od početka – unutar nedelju dana nakon što je crna rupa počela da guta zvezdu osuđenu na propast.
Dok naučnici otkrivaju plimne poremećaje otprilike dvaput mesečno, oni koji proizvode mlazove veoma su retki.
Čini se da je jedan od mlazova koji izvire iz ove crne rupe usmeren prema Zemlji, zbog čega se čini svetlijim nego da ide u drugom smeru – učinak koji se naziva Doplerov efekat, koji je sličan pojačanom zvuku policijske sirene u prolazu.
Veruje se da se supermasivna crna rupa nalazi u središtu galaksije – baš kao što Mlečni put i većina galaksija imaju jednu takvu u svojim središtima.
Ali, događaj plimnog poremećaja bio je toliko svetlosno intenzivan da je zaklonio svetlost zvezda galaksije.
„Na svom vrhuncu izvor se činio svetlijim od 1000 biliona sunaca“, rekao je Pašam.
N1.
