“Sagledavajući epidemiološku situaciju u državama našeg okruženja, i naročito pouzdanost i relevantnost dostupnih podataka, kao i potrebe naše turističke privrede i nacionalne interese Crne Gore, Nacionalno kordinaciono tijelo (NKT) je ocenilo da nema smetnji za liberalizaciju ulaska ruskih i azerbejdžanskih rezidenata, dok je odluka o rezidentima država okruženja prolongirana dok Institut za javno zdravlje (IJZ) ne dostavi procenu epidemiološkog rizika po Crnu Goru po osnovi liberalizacije ulaska rezidenata zemalja okruženja i to za svaku državu pojedinačno”, navodi se u saopštenju Službe za odnose s javnošću Vlade Crne Gore.
Građani Srbije od 15. marta ne mogu ući u Crnu Goru čak ni oni koji imaju nekretnine ili porodicu, niti ako imaju test da su negativni na korona virus. Moguće je jedino da dođu privatnim avionima, ali je od 12. juna potreban PSR test i da imaju rezervisan hotel.
Osim toga, državljani Srbije mogu bez ikakvih uslova ući u Crnu Goru ako dolaze iz zemalja Evropske unije i ostalih na “zelenoj listi” Instituta za javno zdravlje Crne Gore, ukoliko su u njima proveli najmanje dve nedelje.
Srpski državljani koji dolaze iz država sa “žute liste” Instituta za javno zdravlje Crne Gore, moraju da poseduju rezultate jednog od testova, pod uslovom da su u toj zemlji proveli najmanje dve nedelje.
Liste zemalja se stalno menjaju i mogu se naći na sajtu Instituta za javno zdravlje:https://www.ijzcg.me/.
Državljani Crne Gore i stranci sa stalnim boravkom koji ulaze iz Srbije moraju u institucionalni karantin od 14 dana, osim starijih od 70 godina, dece mlađe od 11 i osoba koji su morali u Srbiju ići zbog medicinskog tretmana koji idu u kućnu samoizolaciju.
Prema zvaničnim podacima u Crnoj Gori boravi nešto više od 15 hiljada turista, što je 92 odsto manje u odnosu na isti prošlogodišnji period.
Prema podacima MONSTAT-a prošle godine strani turisti su činili 96 odsto, a na prvom mestu su Rusi (29,1 odsto), zatim državljani Srbije – 25,3 odsto, Bosne i Hercegovine – 10,6 odsto, Kosova – 6,9 odsto, Ukrajine – 3,8 odsto, Nemačke – 3,2 odsto, Poljske -2,1 odsto.
Izvor: Beta
