Za vrijeme koje je proveo u Svemiru, kosmodrom sa koga je poletio prestao je da bude u granicama njegove države, a grad u kome je živeo prestao je da se zove Lenjingrad. Za vrijeme za koje je on 5.000 puta obletio Zemlju, njegova država je postala manja za pet miliona kvadratnih kilometara.
I pored svega toga, možda najbolja ilustracija raspada SSSR-a je bila njegova plata: kada je uzleteo – 600 rubalja su predstavljale jedno od boljih primanja u državi. A kada se vratio, ta suma nije bila ni pola mesečne zarade jednog vozača autobusa.
Inženjer Sergej Konstantinovič Krikaljov, koji se odmah posle studija zaposlio u ruskom konglomeratu Energija, već 1985. godine, sa samo 27 godina, ostvario je svoj san i, prošavši sve testove, postao kosmonaut.
U svoju prvu misiju na svemirsku stanicu Mir, prvi stalni objekat u Svemiru napravljen ljudskom rukom, i ponos sovjetskog svemirskog programa, poleteo je 1988. godine. Posle 151 dana, vratio se na Zemlju.
Počeo je da se priprema za svoju drugu misiju. Bilo je planirao da u njoj ostane duže, pošto je kao inženjer trebalo da se pozabavi održavanjem stanice i instaliranjem novih instrumenata.
Prvobitno je bilo planirano da se vrati posle dva meseca, ali je on pristao da ostane do oktobra. U julu 1991. je trebalo da dođe novi inženjer, ali zbog nedostatka sredstava broj letova bio smanjen.
KGB i tvrdolinijaši iz partijskog i vojsnog vrha u avgustu su pokušali puč protiv poslednjeg predsednika SSSR-a Mihaila Gorbačova.
“Za nas kosmonaute to je bilo sasvim neočekivano. Nismo shvatali što se događa. U razgovorima smo pokušavali da predvidimo kako će to uticati na naše osvajanje svemira”, prisećao se kasnije Krikaljov.
Rečeno mu je da nema novca za njegov povratak. Mesec dana kasnije država je ponovo od njega zatražila da se “još malo zadrži u svemiru”. To mu je, opet, ponovljeno i sledećeg meseca.
