Mada ih ponegde ima i sada, u eksperimentalnoj fazi, kraj epohe čoveka za volanom predviđa se za otprilike pet do deset godina.
Inženjer Henrik Kristensen, jedan od najpoznatijih svetskih robotičara, smelo je prorekao da će za manje od decenije drumovima i gradskim ulicama krstariti isključivo autonomna vozila u kojima će vozač biti višak, piše RTS.
Sa njim se slaže i Dragan Aleksendrić, profesor beogradskog Mašinskog fakulteta, jedan od naših vodećih stručnjaka u oblasti veštačke inteligencije. Ističe, da je reč o izuzetno kompleksnoj promeni, koja je već u početnoj eksperimentalnoj fazi uzela pet ljudskih života.
“Kada govorimo o autonomnim vozilima, pre svega treba da objasnimo da postoje različiti nivoi autonomnosti, nekih pet nivoa, i uvek postoji razlika u tome na koji nivo se misli. Vodeći proizvođači su sve to podelili na tri, četiri kategorije, tako da imate autonomnost u gradu, a to je potpuno različit nivo složenosti zadataka u odnosu na autonomna vozila na auto-putu”, kaže prof. dr Dragan Aleksandrić sa Mašinskog fakulteta u Beogradu.
“Ulazeći sve dublje u razvoj tih vozila, proizvođači su utvrdili da je to složen i kompleksan posao, i da zahteva dodatni nivo testiranja. Realne procene ukazuju na to da ćemo nivo autonomnosti četiri imati negde do 2025. godine u komercijalnoj upotrebi, a potpuni nivo autonomnosti, nivo pet ćemo imati do 2030. godine.”
Kao i u svim velikim promenama mora se proći kroz period postojanja i starog i novog. U prvoj fazi ova vozila će imati svoje koridore. Za razvoj samovozećih automobila ključno je unapređenje sistema za prepoznavanje ostalih učesnika u saobraćaju, ali i brza i efikasna razmena informacija između samih inteligentnih automobila, da bi se mogućnost rizičnih situacija svela na nulu.
I beogradski Mašinski fakultet u skladu sa finansijskim i teničkim mogućnostima uskoro će početi da radi na projektu autonomnog vozila.
“Tim ‘Drumska strela’, je studentski tim beogrdskog univerziteta, to su studenti sa Mašinskig fakulteta koji su smešteni ovde. To je tim mladih ljudi koji projektuje vozila sa unutrašnjim sagorevanjem i učestvuje na svetski prestižnom takmičenju ‘Formula student’. Prvi put ove godine takmičiće se i sa vozilom sa električnim motorom. Planirano je da mladi tim ljudi krene sa projektom vozila na autonomni pogon”, istakao je prof. dr Marko Miloš sa Mašinskog fakulteta u Beogradu.
Statistika pokazuje da je najslabija bezbednosna karika saobraćaja čovek, jer je uzrok više od 95 odsto udesa, ljudska greška.
Ipak udaljavanje čoveka od volana neće odmah rešiti sve probleme. Mnogi strahuju da bi ova vozila mogla biti meta hakerskih napada i sajber terorizma.
Osim toga sve te promene mora da pokrije saobraćajno zakonodavstvo.
Na kraju, ili je možda trebalo da bude na početku, je sam čovek, putnik koji treba da savlada strah i prihvati ovu veliku promenu.
