Čovjek koji je izdao Anu Frank nacistima u pokušaju da spase sopstvenu porodicu JE PRONAĐEN - BIGportal.ba
Magazin Zanimljivo

Čovjek koji je izdao Anu Frank nacistima u pokušaju da spase sopstvenu porodicu JE PRONAĐEN

To je jedan od najtužnijih i najtrajnijih hladnih slučajeva 20. veka – ko je rekao nacistima gde se krije Ana Frank? Ali sada je 77-godišnju misteriju rešio tim istražitelja, tvrdi nova knjiga o poznatoj tinejdžerki čija je porodica izdata Gestapou.

Krivac nije nacista gladan vlasti, već tragično, poput Frankove, jevrejska žrtva režima koja je jednostavno pokušavala da spase sopstvenu porodicu. Arnold van den Berg je bio notar, ili pravni službenik, za koga se sada veruje da je SS-u rekao adresu skrovišta Frankovih u Amsterdamu, Prinsengraht-263.

Đavolska dilema

Rozmari Salivan, autorka “Izdaje Ane Frank”, rekla je: „Arnold van den Berg je bio osoba dovedena u đavolsku dilemu zbog okolnosti za koje nije bio kriv, i pod pritiskom, možda nije uspeo da u potpunosti razume posledice njegove radnje. Nije predao informacije iz zla ili radi samobogaćenja, kao što su to činili mnogi drugi. Kao i kod Ota Franka, njegov cilj je bio jednostavan – da spase svoju porodicu. To što je uspeo, dok Oto nije uspeo je užasna činjenica istorije.”

Sa svojim rodnim gradom Amsterdamom pod nacističkom vlašću, 13-godišnja An, njeni roditelji Oto i Edit i sestra Margot su se sakrili 1942. godine. Zajedno sa porodičnim prijateljima Van Pelsom i zubarom Fricom Pfeferom, dve godine su se skrivali u skrivenoj prostoriji iza kancelarije Otoovog biznisa sa začinima. NJihovu lokaciju znali su samo Otovi zaposleni, Viktor Kugler, Johanes Klajman, Mip Gis i Bep Voskujl, koji su rizikovali svoje živote da bi im donosili hranu.

1944. godine nemačka policija je upala u kancelarije i Frankovi, van Pels i Pfefer su poslati u koncentracioni logor Aušvic u Poljskoj. An, Margo i Edit su poslate u koncentracioni logor Bergen-Belzen, gde su navodno obolele od tifusa i umrle 1945. godine. Oto, jedini preživeli u porodici, vratio se u Amsterdam posle rata i objavio Anin srceparajući dnevnik iz njihovog vremena skrivanja 1947. godine.

U poslednjem pokušaju da spase sebe i svoju porodicu, predao je spisak jevrejskih sigurnih kuća koje bi imao kao član Jevrejskog saveta

Tokom 1940-ih i 1960-ih bile su dve neuspešne istrage o tome ko je izdao Frankove, a zatim je 2016. godine tim od 22 člana predvođen Vinsentom Pankokeom, bivšim specijalistom za hladne slučajeve FBI, započeo još jednu istragu.

Tim je proučavao izveštaje iz 29 arhiva u Holandiji i savezničkim zemljama i koristio je Majkrosoft AI program da ih analizira.

Anonimna napomena

Zatim, kada je Vinsent listao izveštaj iz 1963. godine o Otu Franku, pronašao je kopiju anonimne beleške date Otu 1945. godine u kojoj se tvrdilo da zna ko ih je predao. U njemu je pisalo: „Vaše skrovište u Amsterdamu je u to vreme prijavila Jevrejska emigracija u Amsterdamu, Euterpestraat, od strane A van den Berga, koji je u to vreme boravio u Vondelparku, O Nassaulaan. U JA je bila cela lista adresa koje je dostavio.

Kada su nacisti krenuli u masovno ubijanje Jevreja širom Evrope, van den Berg je odlučio da učini sve što je potrebno da svoju porodicu sačuva. Godine 1941, godinu dana nakon što je Nemačka napala Amsterdam, postao je jedan od osnivača Jevrejskog saveta. Veće – koje je vređano posle rata – imalo je razarajući zadatak da odluči koji će Jevreji biti deportovani i održavalo je nedeljne sastanke sa obaveštajnim delom SS-a.Lagodan život pre rataArnold van den Berg je bio jedan od sedam jevrejskih notara u Amsterdamu pre rata. NJegova firma je bila uspešna, a Arnold je vodio prodaju visoke vrednosti i živeo u raskošnoj vili u gradu. On i supruga Ogist imali su ćerke bliznakinje, Emu i Ester, i mlađu ćerku An Mari — koja je bila istih godina kao i Ana Frank. Autorka Rozmeri je nastavila: „Izgledao je kao tih, ali samouveren čovek. NJegova žena je volela da zabavlja goste u njihovoj kući, a on je imao strast prema finim slikama iz 17. i 18. veka, luksuz koji mu je priuštio njegov prihod.”

Zauzvrat, van den Berg i njegova porodica bili su među 1.500 holandskih Jevreja koji su dobili „sperre“ ili imunitet od deportacije. Ali kada je savet raspušten 1943, članovi su poslati u koncentracione logore – što znači da van de Berg više nije bio bezbedan.

Timu za hladne slučajeve tajming nije imao smisla. Zašto bi van den Berg predao adresu Frankovih 1944, a ne 1943, kada su životi njegove porodice bili u najvećoj opasnosti?

Moćni saveznik

Proveravajući evidenciju, tim nije našao dokaze da su van den Berg ili njegova mlada porodica ikada bili zatočeni u koncentracionim logorima. Umesto toga, sledeći potez van den Berga je bio da se prijavi za Kalmajerov status — SS klasifikacija koja znači nejevrej — na osnovu toga što je jedan od njegovih deda bio nejevrejin, što znači da bi on i njegova porodica trebalo da budu identifikovani kao arijevci ili nejevrejci. 

Septembra 1943, njegov zahtev je odobren i to je upisano na ličnim kartama. To je trebalo da im garantuje bezbednost – da nije bilo svađe sa pogrešnim čovekom. Otprilike u to vreme, van den Berghov posao je oduzet i notaru Šepersu.

Možda besan ovim poniženjem, van den Berg je preduzeo korake da interno sabotira posao, tako da do trenutka kada je Šepers preuzeo, on je bio praktično nefunkcionalan. Ovo se pokazalo kao teška greška. Šepers je bio toliko besan da je uspešno lobirao kod SS da poništi odluku o van den Bergovom statusu Kalmajer.

Arnold van den Berg je bio jedan od sedam jevrejskih notara u Amsterdamu pre rata

Van den Berghov arijevski identitet je izbrisan i on je pobegao iz Amsterdama pošto mu je glava ucenjena nagradom. Rozmeri je rekla: „Nadrealni apsurd tih birokratskih muzičkih stolica, kada su život čoveka i životi njegove porodice bili u pitanju, je brutalan primer nacističkog metoda ubistva malim birokratskim rezovima.

Danas objavljeno

Preminuo glumac Rej Liota

M.

Frizura kao kod Heder Loklir iz najboljih dana – kosa bujna kao osamdesetih

Zeljka

Kako da se na prirodne načine zaštitite od komaraca

Zeljka

Ostavite komentar