Uprkos tome, što je, kako je rekao, često bio osporovan, uspeo je od Novigrada, malog mesta u Istri, da dođe do svetskog vrha, jer je ujvek verovao u svoj put.
“Nekada je to izgledalo teško, nekada čak i nemoguće. Često mi se dešavalo da drugi ne veruju u ono što radim. Međutim, najvažnije je bilo da sam ja znao da radim pravu stvar. Suština je da sam ja danas bolji trener nego što sam to bio juče, iako trenutno nemam klub. Puno radim, po 10 sati dnevno, stalno učim, želim da vidim šta je iza brda i to je jedini pravi i ispravan način”“, istakao je Červar.
Njegova trenerska karijera duga je 50 godina, krenuo je od najnižeg ranga u ligama nekadašnje Jugoslavije, radio je u Italiji, Austriji, vodio makedonski Metalurg, a sa Hrvatskom je osvojio sedam medalja na velikim takmičenjima.
“Ono što određuje svakog trenera je rezultat. Sve drugo je lični stav ili manipulacija. Da li se ja sviđam igračima, ili vlasniku kluba, to je subjektivno. Često čujem kako igraci ili ljudi komentarišu, on je dobar ili loš trener. Ja se pitam ko su ti ljudi koji to komentarišu. Koje znanje oni imaju da sude o tome. Na ovim prostorima smo skloni tome da dižemo mediokritete, a da one koji stvarno znaju nipodaštavamo. Ja to nikada neću da dopustim i uvek ću braniti svoj stav. Nikada me neće ućutkati. Reći ću vam jednu stvar. Nisu oni mene doveli za selektora Hrvatske zato što sam simpatican ili lep, nego zato što su svi drugi probali i nisu uradili ništa. A ja sam napravio nešto““, rekao je Červar.
Hrvatski strucnjak kaže da je mnogo toga naučio od srpskih trenera, ne samo rukometnih, već i iz drugih sportova.
“Zoran Živković, Jezdimir Stankovic, Branislav Pokrajac su veliki znalci. Trudio sam se od svakoga da uzmem nešto. Moram da kažem da je za mene Aleksandar Nikolić bio genijalac, nema veze što je covek iz sveta košarke. Čudo je napravio. Sada mi se mnogo sviđa šta Piksi radi sa fudbalskom reprezentacijom Srbije. Uvek sam tvrdio da su srpski fudbaleri sjajni, samo je potrebno neko da ih ukomponuje. I on je to sjajno uradio. Igra se taj visoki presing, ja to mnogo volim. Ponavljam, svaki dan je prilika da se nešto novo nauči“ ističe”, 72–godišnji stručnjak.
Červar smatra da se rukomet nalazi u lošem trenutku.
“Na delu je regresija rukometa. Sve deluje brže, a u stvari nije. Igra je predvidiva, sve se odvija ne prostoru izmedu šest i devet metara. Nestaju vrhunski šuteri. Takođe, sudije imaju preveliku ulogu. Ne sviđa mi se stanje u kom se nalazi naš sport“”.
Imao je i savet za mlade trenere.
“„Nikada nemojte da odustajete. Život je borba, a sve drugo je iluzija. Treba da volite ljude koji govore protiv vas, jer to može da vas motiviše da izvučete najbolje iz sebe. I ne obazirite se na svačije mišljenje i ne dozvolite da vas to poljulja““.
Na kraju predavanja na efektan način opisao je suštinu svog trenerskog puta.
“Moj put je kao hod po pesku. Niko me ne čuje, a ostaju tragovi”“, poručio je Červar.
Predavanje Lina Červara bila je jedna od osam panel diskusija u okviru dvodnevne konferencije „Handball Talks“ u organizaciji specijalizovanog rukometnog medija „Balkan – Handball.com“ i Fakulteta za sport Univerziteta „Union – Nikola Tesla“.
Prisutni su imali priliku da čuju i Nedeljka Jovanovića, Dragana Škrbića, Branka Kokira, Gorana Šprema, Vladu Štencla, Milan Lazarevića i druga velika imena rukometa na ovim prostorima.