Među povicima trgovaca koji su se trudili da snize cene koje su tražili očajni Avganistanci koji su došli da prodaju sve što poseduju, u “ponudi” je bila i četvorogodišnja devojčica.
Vrednost Avganistanaca je opala otkad su Talibani zauzeli Kabul, pa je “kupac” za dete ponudio oko 170 funti.
Njen otac, slomljeni policajac koji je pokušavao da spreči glad sedmočlane porodice, držao je da svoju ćerku proda za oko 420 funti.
“Radije bih umro nego da prodam svoju ćerku”, kaže Mir Nazir. “Ali moja smrt ne bi spasila nikoga u mojoj porodici. Ko bi hranio moju drugu decu?”
Mir Nazir je izgubio posao u policiji u Gazniju i pobegao je u Kabul sa suprugom i petero dece dan pre nego što su Talibani zauzeli glavni grad.
Sada je čuvar, ali, njegova kirija premašuje platu koju trenutno zarađuje. Porodica je bila gladna i rešenja nije bilo na vidiku.
Mir Nazir je imao poruku:
“Nemojte da mislite da se razlikujem od vas. Nemojte da mislite da nisam voleo dete koje sam doneo na svet, nemojte da mislite da nisam uznemiren od same pomisli da prodam svoju ćerku – jednostavno ne vidim šta drugo mogu da uradim.”
Dok spoljašnji svet “miri” sa usponom Talibana, haosa evakuacije i srama povlačenja pod vođstvom SAD-a, Avganistanci su već krenuli u suočavanje sa daleko većom pretnjom: strašno siromaštvo i bauk gladovanja.
