Čavić, koji je na OI u Pekingu osvoji srebro na 100 metara delfin, kaže da se sportisti, koji su najvažniji, najmanje pitaju.
“Bila je to jedina moguća i ispravna odluka. U ovakvoj situaciji sport nije u prvom planu, ali… Ima to ‘ali’, koji samo sportisti mogu da razumeju. Za njih je to veoma bolno. Ne možete ni da zamislite koliko su se oni žrtvovali. Mnogi od njih su sami morali da izdvajaju sredstva za pripreme, cele porodice su bile uključene u to da bi ostvarili san. Ne bi trebalo ni govoriti da će veliki broj njih i odustati. Tu posebno mislim na iskusnije takmičare. Lako je reći ‘moram da izdržim još godinu dana’, daleko je teže to uraditi“, rekao je Čavić za “Sportski žurnal”.
“Vi se ne spremate za jednu godinu, za jedan mesec, nego za jedan dan u tom mesecu u toj godini. Glavu si namestio za taj, često, jedan minut u kojem želiš da ostvariš snove. I onda ti neko kaže da moraš da čekaš još godinu dana”, dodao je on.
Čavić ističe da su sportisti samo glumci.
“Interes i novac. Videli su da se situacija sa virusom korona neće skorije rešiti i da neće biti prihoda. Da nije toliko novca u igri, Tokio bi bez razmišljanja bio otkazan, a ne odložen. Olimpijske igre su postale cirkus. Sportisti koji su najvažniji, najmanje se pitaju. Oni su glavni glumci, sve oči su uprte u njih, a novac na njihovoj slavi uzimaju drugi. Njihovo je samo da slušaju”.
