“U nedelju, 31. oktobra, pomeric´emo sat”, rekao je u petak portparol Stefan de Kersmaker odgovarajuc´i na pitanje novinara o tome šta se dešava sa predlogom da se prekine pomeranje kazaljke svake poslednje nedelje u martu i poslednje nedelje u oktobru.
Pomeranje sata trebalo je da se zaustavi 2019. godine, nakon što ga je bivši predsednik EK Žan Klod Junker 2018. godine predložio za celu Evropsku uniju, ostavljajuc´i članovima da odluče da li c´e držati letnje računanje vremena.
Predlog je podržao Evropski parlament 2019. godine, ali bi trebalo da ga zemlje članice usvoje. Trenutno nema naznaka da bi predlog mogao da dobije njihovu podršku.
“Stvar je sada u rukama država članica”, rekao je portparol de Kersmaker.
Evropski ministri saobrac´aja odlučili su u decembru 2018. godine da odlože odluku o ukidanju sezonskog pomeranja sata do 2021. godine, ali od tada se ništa nije dogodilo.
Odluka o tome da li c´e se država članica uzeti kao stalno letnje ili zimsko računanje vremena zavisi od njenog geografskog položaja i zato je teško očekivati dogovor o predlogu EK koji sada izgleda ishitren, iako to niko ne želi zvanično da prizna. U Evropskoj uniji postoje tri vremenske zone, a najvec´a je srednjoevropska od Poljske na istoku do Španije na zapadu.
Kad bi sve zemlje iz te vremenske zone uzele, na primer, stalno letnje računanje vremena, u Španiji, Belgiji, Holandiji, Danskoj, Sunce bi zimi izašlo tek usred jutra, a na severozapadu Španije oko 10 sati .
U slučaju da zimu uzimaju kao stalno vreme, sunce bi u istočnoj Poljskoj izašlo u tri ujutro, u Varšavi u 3 sata i 15 minuta, a u Berlinu u 3 sata i 44 minuta.
S druge strane, ako bi zemlje na zapadu i severu kontinenta ušle u zapadnoevropsku vremensku zonu, što bi bilo prirodno, nastale bi nove komplikacije jer bi, na primer, Francuska i Nemačka spadale u dve različite vremenske zone. Stoga se čini da je sezonsko pomeranje sata, sa svim njegovim nedostacima, i dalje najbolji kompromis.
