Piše: Sanja Dojkić
Tim koji je radio na pronalasku ove nove vrste su biolog i speolog Miloš Kuraica i dr Iva Njunjić, koji su skupljali biološki materijal, dok su obradu biološkog materijala i opis nove vrste izvršili prof. dr Srećko Ćurčić, entomolog Dragan Pavićević iz Beograda, i naš sagovornik dr Nikola Vesović sa biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Vesović navodi da biolozi intenzivno idu na terene i detaljno pretražuju različite tipove staništa, a bave se takođe i proučavanjem životinja koje naseljavaju ″podzemlje″, odnosno pećine, jame i dublje slojeve zemljišta.
“Nova vrsta trčuljka je sakupljena na tipskom lokalitetu u tri navrata, tokom 2011., 2017. i 2019. godine pomoću standardne metode postavljanja klopki sa mamcima. U zavisnosti od grupe organizama koje biolozi proučavaju, koriste se i različite metode rada koje su prilagođene datoj grupi organizama. Otkrivanje novih vrsta za nauku nije retka pojava, naročito među slabije proučavanim grupama živih bića, kao i u neistraženim oblastima tropskih regiona. Međutim, opisi novih vrsta životinja sa tla Evrope su ipak ređa pojava u odnosu na pronalaske iz tropskih oblasti”, navodi Vesović za B92.net.
Ovaj biolog navodi da je, za potrebe utvrđivanja da je to nova vrsta treba zadovoljiti određene kriterijume. Prilikom obrade sakupljenog materijala insekata, obraća se pažnja na veći broj karakteristika koje su značajne za identifikaciju vrste. Ako se uoči da neka važna svojstva odstupaju od onih koja su već poznata kod srodnih vrsta, postoji mogućnost da se radi o nekoj novoj, objašnjav.
“Ove razlike ne bi trebalo mešati sa manje značajnim razlikama koje se javljaju kod jedinki unutar iste vrste, tzv. unutarvrsna varijabilnost. Ako govorimo o tvrdokrilcima, ubedljivo najpouzdanija karakteristika koja se posmatra prilikom određivanja pripadnosti nekoj od postojećih vrsta ili pak novoj, je građa muškog genitalnog aparata. Zbog toga je identifikacija vrsta mnogih tvrdokrilaca jedino moguća ako su u uzorku prisutni mužjaci (u slučaju nove vrste bilo je dva primerka, a građa genitalnog aparata je bila značajno različita u odnosu na one kod već poznatih vrsta sa kojima je izvršeno detaljno poređenje)”, navodi Vesović objašnjavajući da se pod binokularnim mikroskopom posmatraju i mnogi drugi, najčešće golim okom nedivljivi detalji (npr. broj i raspored dlačica) koji su od značaja za određivanje vrste.
“Inače, postoje i vrste koje se morfološki ne razlikuju, pa je za potvrdu njihovog ″identiteta″ neophodno koristiti molekularno biološke i genetičke metode”, dodaje on.
“Bili smo ushićeni”
Svako naučno dostignuće nosi veliku radost za istraživače, a naš sagovornik navodi da su po saznanju da su otkrili novu vrstu bili ushićeni i zadovoljni.
“Taj osećaj je nama poznat, jer smo u poslednje vreme otkrili veći broj novih vrsta sa područja Balkanskog poluostrva. Naš region predstavlja bogato utočište mnogim endemičnim vrstama. Najveći potencijal na Balkanu za nova otkrića u ovom kontekstu imaju podzemna staništa, kao i visokoplaninski ekosistemi”, navodi on.
Obično se nove vrste imenuju po prezimenima naučnika koji su ih našli i opisali, ali ovaj poseban trčuljak nazvan je baš po našem najvećem teniseru Noletu. Vesović navodi da je ideja za naziv nove vrste sinula spontano.
“Predložio sam kolegama da vrsti damo ime po našem teniskom šampionu baš tokom njegove neverovatno uspešne takmičarske sezone tokom 2021. godine, što su kolege prihvatile sa velikim zadovoljstvom. Novak je svojom neverovatnom disciplinom u svakom smislu te reči, kombinovanom sa nesvakidašnjom mentalnom snagom uspeo da postigne neverovatna sportska dostignuća o kojima će se pričati generacijama. Smatram da je to više nego dovoljan razlog da mu se i na ovaj način zahvalimo”, rekao nam je Vesović, dodatno pojašnjavajući da autori vrste imaju slobodu da odrede po čemu/kome će se ona imenovati, ali imenovanje mora biti striktno u skladu sa međunarodnim kodeksom zoološke nomenklature. Često je to neka karakteristika tela (oblik, veličina, prisustvo šara, boja), ili geografska oblast gde je pronađena, a neretko se imana daju i u čast istaknutim ličnostima.
“Insekti nisu nikakvi “loši momci””
Naravno da je ova vest stigla i do Novaka Đokovića.
“Jako je značajno da je vest o novoj vrsti u vrlo kratkom roku stigla i do samog Novaka, a kada sam video da ju je podelio na Instagramu i zapratio me, odmah sam shvatio da je jako počastvovan što je i sam izjavio nekoliko sati kasnije na konferenciji za medije u Kazahstanu. Ono čemu se nisam nadao je ovakav odjek u svetskim medijima”, priznao nam je Vesović.
Smatra da je važno što je ovo postignuće dobilo toliki odjek u medijima, jer je veoma značajno raditi na popularizaciji nauke, prirode i biološke raznovrsnosti.
“Isto tako mislim da se na tom planu ne radi dovoljno. Imperativ društva bi trebalo da bude zaštita prirode i biodiverziteta. Pogrešno je i kontraproduktivno učiti decu da su insekti nekakvi ″loši momci″, jer je situacija u prirodi potpuno suprotna. Istina je da je njihova ekološka uloga toliko značajna da ako nestane njih, nestaće i nas”, zaključuje dr Nikola Vesović za B92.net.
Duvalius djokovici (u prevodu “Đokovićev duvalijus”) veoma je retka i usko lokalizovana vrsta insekata trčuljaka, navodi se u saopštenju Biološkog fakulteta.
“Naseljava Siminu jamu i nigde se više ne može naći u svetu. U pitanju je sitna, potpuno slepa i depigmentisana vrsta insekata sa dugačkim nogama i antenama. Ona je jako hitra i grabljiva, a hrani se drugim sitnim životinjama koje naseljavaju navedenu jamu”, piše u saopštenju.
Smatra se da je vrsta jako stara, a njeni najbliži srodnici naseljavaju zapadnu Srbiju i vezani su za zemljište planine Maljen i pećinske objekte u okolini Valjeva.
