Naučnici su na temelju pitanja koliko brzo ljudi hodaju uspeli da predvide kolike su im šanse da obole od srčanih bolesti. Ukoliko hodate brzo, šanse su vam manje.
Odrasli sredovečni ljudi koji su rekli da hodaju sporije imaju dva puta veće šanse da umru od srčanih bolesti u poređenju s onima koji su rekli da hodaju brže. Istraživanjem je analizirano zdravstveno stanje više od 420.000 odraslih ljudi u Velikoj Britaniji koje su pratili šest godina.
Niko od njih nije imao srčanih problema kada je započelo istraživanje.
Tokom trajanja istraživanja oko 8.600 ispitanika je umrlo, a od njih je 1.650 umrlo upravo od srčanih bolesti. Prednjačili su, naravno, oni koji su hodali sporo u tih šest godina istraživanja. Rizik je bio veći za one s niskim indeksom telesne mase, što znači da su tokom godina izgubili mišićnu masu.
Učesnike su pitali da objasne kojim tempom hodaju, a opcije su: sporo, prosečno i brzo. Ispitana je i njihova fizička kondicija raznim vežbama u laboratoriji.
Istraživanjem je isto tako zaključeno da je vežbanje ili bilo kakva fizička aktivnost povezana s brzinom hodanja. Tako su, logično, oni koji su sporo hodali i nisu vežbali bili izloženiji srčanim bolestima. Bez obzira na rezultate, potrebno je sprovesti još neka istraživanja da bi se pokazalo kako se brzina hoda može koristiti u budućem sprečavanju bolesti srca.
