U Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija održana je rasprava o šestomesečnom izveštaju Unmika o Kosovu i Metohiji
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić navela je u govoru u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija da je kriza na Kosovu i Metohiji “tragično, ali predvidljivo” eskalirala 24. septembra kada je došlo do oružanog sukoba između grupe naoružanih Srba sa KiM i policijskih i paravojnih formacija iz Prištine u selu Banjska i okolini.
“Istrage su u toku kako bi se dali svi odgovori i rasvetlile sve nejasnoće u vezi sa ovim događajima, uključujući i način na koji su dvojica od trojice preminulih Srba izgubila živote, što je izgleda bilo hladnokrvno pogubljenje nakon što su se predali. Odgovorno tvrdim da ni Beograd, ni bezbednosne strukture Srbije nisu imale nikakve veze sa ovim događajem i spremni smo da međunarodnoj zajednici pružimo sve informacije i dokaze koji su danas dostupni da potvrdimo ovu izjavu”, naglasila je Brnabićeva.
Dodala je da bi želela da iskoristi priliku da izrazi svoje iskreno žaljenje zbog gubitka ljudskih života i da se nada da se to nikada više neće ponoviti.
Brnabić je naglasila važnost redovnog i objektivnog izveštavanja UNMIK-a u skladu sa Ustavom Srbije i Rezolucijom 1244 UN.
Ona je napomenula da je situacija u poslednjih 12 meseci postala toliko ozbiljna da svi, pre svega kao ljudi, a ne političari, treba da razumemo šta da se dešava i kuda sve vodi, da bismo onima na KiM koji svakodnevno stradaju pružili bar tračak nade, makar tračak nade da je stabilnost i dugoročni mir moguć.
Kako je rekla, prva poruka Prištine je da Srbi koji su otišli u prethodnom periodu 1999. i 2004. ne treba da se vraćaju. I kada se Srbi vrate na svoja ognjišta, vide da im je neko oteo imovinu, a budu i uhapšeni.
Brnabić je navela imena Srba koji su uhapšeni pod optužbom za ratne zločine, iako su ulazili na KiM više puta u prošlosti i nikad nisu bili uhapšeni ni optuženi ni za šta, sve dok su zatražili svoju privatnu imovinu da im bude vraćena. Tada su se optužbe iznenada pojavile.
“To je jasna poruka raseljenim Srbima: ne vraćajte se, niste dobrodošli”, rekla je Brnabić i navela da se vratilo manje od dva odsto raseljenih na KiM.
Druga poruka koja se šalje Srbima je da oni koji su ostali i još žive na KiM treba da odu.
Priština je uspela da stvori opasnu bezbednosnu krizu, ono što danas vidimo je sveobuhvatno političko, pravno, institucionalno i fizičko nasilje nad Srbima.
“Prekretnica u tome da Priština želi da Srbi odu nije bio pokušaj ubistva Stefana Stojanovića i njegovo rođaka Miloša u božićnoj litiji, to je bio dan kad je Azem Kurtaj koji je pucao na njih na Božić, pripadnik KBS, koje su nelegalne po Rezoluciji 1244, pušten na slobodu. On je danas slobodan čovek, dobio je potpunu amnestiju i to je sve što bilo ko treba da zna o vladavini prava na KiM i o ulovima u kojima žive Srbi i drugo nealbansko stanovništvo”, rekla je premijerka.
Sa druge strane, ako ste Srbin, završite mesec dana u zatvoru ako ne vežete sigurnosni pojas tokom vožnje vozila.
Brnabić je kazala da je u poslednje dve godine, od dolaska Aljbina Kurtija na vlast, 11 odsto Srba napustilo Kosovo i Metohiju.
“U protekle dve i po godine bilo je 434 etnički motivisana napada na Srbe i njihovu imovinu, što je neverovatnih 50 odsto više u odnosu na period pre Kurtijeve administracije, a još uvek ne znamo da li je neko odgovarao, ni da li je bilo optužnica ili ako su podignute optužnice protiv bilo kog od počinilaca”, istakla je premijerka Srbije.
Treća poruka Prištine Srbima i međunarodnoj zajednici je da postignuti sporazumi neće biti sprovedeni, a sporazumi ili delovi njih koji su bili sprovedeni, biće poništeni, blokirani ili nevažeći.
Premijerka je istakla da Srbima preti humanitarna katastrofa, lekova ima za najviše dve nedelje, a nedostaju i vakcine za bebe.
“Događaji u Banjskoj su logična posledica vladavine straha i terora koje je Priština sprovela usprkos zahtevima međunarodne zajednice”, rekla je Brnabić i dodala da se provodi tiho etničko čišćenje na severu KiM.
Na kraju je poručila da se Srbija zalaže za implementaciju svih sporazuma, konkretno Briselskog sporazuma i uspostavljanje ZSO, traži bezbednost za Srbe i traži kompromis koji će obezbediti dugoročni mir i stabilnost.
Zahtev Srbije je i da Kfor preuzme odgovornost na severu KiM i da novi izbori budu što pre održani.
Šefica UNMIK-a: Situacija jedino može da se reši kompromisom
Šefica misije UN na Kosovu i Metohiji Karolin Zijade je rekla da se u izveštaju pokriva period od 19. marta do 18. septembra, ali je istakla da će govoriti o incidentu u selu Banjska.
Rano 24. septembra, “kosovski” policajac je ubijen, a prištinska policija se uključila u razmenu vatre. Zaplenjen je veliki broj vozila, vojne opreme i oružja. UNMIK se priključio međunarodnoj zajednici i osudio incident.
Važno je, kaže Zijade, da istraga koja se vodi dokumentuje šta se dogodilo, a počinioci da se privedu pravdi.
Ona je dodala da su se danima, nedeljama i mesecima ranije političke i bezbednosne tenzije na severu KiM stalno povećavale. Sastanak 14. septembra u Briselu na visokom nivou nije doveo do konsenzusa o primeni ranije donetih sporazuma.
Zijade je navela da bojkot izbora kosovskih Srba doveo je do pitanja odgovarajućeg političkog predstavljanja i nasilja koje je dovelo do povređivanja više pripadnika Kfora.
“Trenutna politička situacija i njen uticaj na stanovništvo može da e prevaziđe jedino uz kompromis u dijalogu Beograda i Prištine”, kaže Zijade i dodaje da će 21. oktobra u okviru EU vratiti obe strane dijalogu i tako smanjiti eskalacije.
Traži da se obe strane obavežu da će u potpunosti sprovesti sve sporazume postignute. “To podrazumeva da se obe strane ponovo obavežu da će u potpunosti sprovesti sve sporazume koje su ranije usvojeni, da će raditi na osnivanju Zajednice Srpskih opština i to treba da se započne bez odlaganja i bez ikakvih uslova, kao i svi drugi ključni sporazumi treba da se sprovedu”, rekla je Zijade.
“Cenu će platiti sve zajednice, ne samo albanske i srpske, tenzija, izolacija i sve veći manjak poverenja u političko rukovodstvo i još gore pribegavanje nasilju i zastrašivanju, sve ugrožava ono što je teško ostvareno kroz dijalog uz posredovanje EU”, kaže Zijade.
Generalni sekretar UN je uoči sednice objavio deo izveštaja o KiM, gde je pozvao Beograd i Prištinu da se uzdrže od jednostranih poteza koji bi mogli da dovedu do dalje eskalacije tenzija na Kosovu i Metohiji.
Iako se prethodnih nedelja spekulisalo da će sednica biti zatvorena za javnost, to se ipak nije dogodilo.
O mogućem zatvaranju sednice govorilo se zbog navodnih primedbi koje je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš imao na prethodnu sednicu održanu u aprilu, kada je došlo do razmene oštrih reči između šefa srpske diplomatije Ivice Dačića i predstavnika privremenih institucija u Prištini.
Međutim, da bi sednica bila zatvorena, potrebna je saglasnost devet od 15 članica Saveta bezbednosti, a to nije moguće bez kompromisa sa Rusijom i Kinom.
Od 15 članica Saveta bezbednosti, pet ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. To su Rusija, Kina, Ekvador, Mozambik i Brazil kao predsedavajući Saveta bezbednosti. Narednog meseca, predsedavanje tom telu preuzeće Kina.
